Sažetak
Uzbunjivanje predstavlja aktivnost od značaja ne samo za suzbijanje korupcije, već i drugih nepravilnosti i nezakonitih postupaka. Zaštita životne sredine svakako jeste pitanje od javnog interesa i prevencija delikata kojima se narušava njen integritet korisna je pre svega sa aspekta zaštite života i zdravlja ljudi. Ekološki kriminalitet se u velikom broju slučajeva veoma teško otkriva i dokazuje. Uloga uzbunjivača je od posebnog značaja za blagovremeno otkrivanje ekoloških delikata i smanjenje nastupanja ili ublažavanje štetnih posledica. U ovom radu polazimo od pretpostavke da su uzbunjivači u oblasti zaštite životne sredine suočeni sa velikim brojem izazova i da nisu zaštićeni na adekvatan način. Oni uglavnom ili dobijaju otkaz od poslodavca ili su prinuđeni usled različitih pritisaka da daju otkaz bez mogućnosti novog zaposlenja. Imajući u vidu značaj njihove uloge u oblasti zaštite životne sredine, trebalo bi preispitati mogućnost unapređenja njihovog položaja. Radi davanja preporuka za unapređenje kako nacionalnih propisa, tako i prakse u vezi sa zaštitom uzbunjivača u ovom radu koristimo pre svega metod analize sadržaja, kao i dogmatsko-pravni metod.