Development of Climate Diplomacy and its Significance for Modern State

Abstract

Климатске промене су један од највећих изазова с којим се суочавају модерне државе и цело
човечанство. Оне имају велики утицај на готово све спољнополитичке изазове у ХХI веку. Научници
и стручњаци постигли су сагласност о њиховом значају. Међутим, недостају политичка сагласност и
формулисање ефикасног политичког одговора. Будући да се дешавају глобално, политички одговор на њих мора бити међународни, регионални и локални. Да би се ефикасно одговорило на климатске промене, оне се морају ваљано разумети, адекватно анализирати и државе морају имати капацитете да се у спољној политици успешно изборе с тим изазовом. Другим речима, државе морају да изграде унутрашње капацитете за успешно вођење климатске дипломатије, која је од појаве овог изазова у међународној агенди, почетком деведесетих година прошлог века, постала главно спољнополитичко средство у изградњи међународног климатског режима. Од првог глобалног УН Самита у Рију (1992) до последњег у Глазгову (2021) климатски режим је настајао брже или спорије у зависности од већих или мањих успеха климатске дипломатије. Данас, када су последице климатских промена све уочљивије, а грађани све гласнији, државе више не могу себи да дозволе аматеризам у тој области спољнополитичке активности. Измењени концепт међународних односа
који је донео и измењен концепт безбедности има шири поглед од искључиве оријентације на државу. Све ово укључује и државе Југоисточне Европе које успешном климатском дипломатијом могу дати стварни међународни допринос, али и побољшати међусобну регионалну сарадњу и унапредити свој економски развој.