Kako citirati
Sažetak
У овом раду аутор излаже апологију државе као медијума друштвене интеграције. Први део посвећен је изворима негативног става према држави у модерној политичкој теорији и модерним идеологијама либерализма, конзервативизма и марксизма. Закључак тих разматрања је теза о одумирању државе у актуелним теоријама глобализације. У другом делу рада доказују се једностраности модерних идеологија и њихових програма друштвене синтезе, ради одговора на питање њиховог превладавања. Пошто су неопходни принципи за остварење тог циља подељени међу конфронтираним идеологијама (слобода–либерализам, једнакост–марксизам, заједница–конзервативизам, целовит програм синтезе је могућ једино напуштањем фаворизовања једне идеологије на рачун осталих. У завршници рада даје се објашњење водеће улоге интелигенције у транзиционим друштвима, и евидентирају се њени недостаци услед образовања у оквиру модерне политичке теорије која нас, негативним ставом према држави, не оспособљава ваљано за политику. Напуштање тог негативног става неопходно је да бисмо државу схватили као носиоца општег добра и гаранта слободе.
Ključne reči
tiranija
sloboda
nacija
gradjanin
intelektualci
vlast
tranzicija
neoliberalizam
marksizam
konzervativizam
Reference
Augustine, St. (1984). City of God. Harmondsworth: Penguin.
Brdar, M. (2001). Institutionalization of Human Rights: Crumbling of Sovereignty and Globalization. Filozofski godišnjak, 14,
–224.
Brdar, M. (2002a). Globalization and desovereignization: the problem of the regionalization of Serbian in the current geopolitical
context. Социолошки преглед, 36, No. 1–2, 57–80. [In Serbian]
Brdar, M. (2002b). Philosophy in Duchamp’s pissoir. A postmodernist outline of 20th century philosophy., Сремски Карловци:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића. [In Serbian]
Brdar, M. (2003). The humanistic intellectual type: formation, historical role and limitations. In: J. Trkulja (prir.), Intelektualci u
tranziciji (29–54). Kikinda. [In Serbian]
Brdar, M. (2005). The futile call. Sociology of knowledge between ideology and self-reflection: the case of Karl Mannheim and the
Enlightenment, Novi Sad: Stylos. [In Serbian]
Erlanger, Ph. (1960). St. Bartholomew’s Night: The Massacre of St. Bartholomew, London: Patrick O’Brian.
Gierke, O. (1958). Political Theories of the Middle Ages. Boston: Beacon Press.
Habermas, J. (1988). Modernist philosophical discourse. Zagreb: Globus. [In Croatian]
Hegel (1974). Encyclopedia of philosophical sciences. Sarajevo: „Veselin Masleša“. [In Bosnian]
Post, G. (1964). Studies in Medieval Legal Thought: Public Law and the State 1100–1322. Princeton, New Jersey: Princeton
University Press.
Schiller, F. (1910). Über die ästetische Erziehung des Menschen. In: Schillers philosophische Schriften und Gedichte
(Auswahl) (159–271). Leipzig: E. Kühnemann (Hrsg.), Felix Meiner.
Skinner, Q. (1979). The Foundations of Modern Political Thought, Vol. ii: The Age of Reformation. Cambridge: Cambridge
University Press.
Soman, A., Koenigsberger, H. G. (eds) (1974). The Massacre of St. Bartholomew: Reappraisals and Documents, The Hague:
Springer Netherlands, Martinus Nijhoff.
Wolin, S. S. (1961). Politics and Vision: Continuity and Innovation in Western Political Thought. London: George Allen & Unwin.