Школска клима као предиктор самоефикасности наставника у школама за ученике са сметњама у развоју

Sažetak

Самоефикасност наставника је значајна за квалитет и исходе образовања и позитивно утиче на благостање ученика и наставника у школском окружењу. Међу бројним факторима који се доводе у везу са самоефикасношћу наставника, важну улогу има школска клима. Циљ овог истраживања је утврђивање повезаности школске климе и самоефикасности наставника који раде у школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Узорак чини 150 наставника из пет средњих школа за ученике са сметњама у развоју из различитих градова Србије. Подаци су прикупљени применом Ревидираног упитника о школском окружењу (Revised School Level Environment Questionnaire – Revised SLEQ) и Скалом ефикасности наставника Државе Охајо (Ohio State Teacher Efficacy Scale – OSTES). Резултати показују да је регресиони модел значајан и да објашњава 13,0% варијансе (R² = 0,13, F (4, 139) = 5,19, p = 0,001). Односи са ученицима су издвојени као једини значајан предиктор самоефикасности наставника (β = 0,24, p = 0,004). Добијени налази доприносе разумевању повезаности између појединих домена школске климе и самоефикасности наставника. У дискусији су размотрене импликације ових налаза за стручно усавршавање наставника у школама за ученике са сметњама у развоју.