Sažetak
Писменост је, према савременом разумевању, ситуациона, сложена компетенција, интегрисана у различите социјалне праксе. Зато је видимо као вишеструку писменост која има бројне димензије- језичку, математичку, научну, политичку, економску, медијску и слично. Међутим, вишеструка писменост се може остварити само преко развоја језичке писмености која је медијатор и модератор свих других писмености. Највише истраживани аспект језичке писмености је разумевање прочитаног. Циљ овог рада је да категорише и систематизује различите педагошке интервенције које служе развоју разумевању прочитаног који је у основи сваког смисленог учења. Анализа и организација емпиријских налаза, програма и практичних подухвата реализована је на основу два критеријума: ко је адресант или најодговорнији за одређени тип интервенције и шта је у фокусу интервенције које би требало спровести. Анализом смо утврдили шест различитих типова: психолошко-педагошко-лингвистичке интервенције на самом тексту; подршке развоју ученичких когнитивних компетенција повезаних са читањем; подршке развоју личности и афективних компетенција ученика; иновације у методама наставе/учења; интервенције у амбијенту за учење и интервенције у домену образовних политика. У раду су описани и дати примери за сваки тип педагошке интервенције и закључак да је синергија свих најефикаснији начин за развој писмености деце и младих.