Sažetak
Језичка анксиозност (ЈА) наставника страног језика је појава својствена неизворним говорницима који се баве наставом страног језика. Доводи до извегавања наставних активности које захтевају интензивну употребу страног језика и спонтане конверзације са ученицима, па самим тим умањује ефикасност наставе. Негативно се одражава и на ЈА ученика страног језика, која има најштетнији утицај на учење страног језика од свих афективних чинилаца. Пошто у Републици Србији нису вршена истраживања о ЈА наставника страног језика, циљ рада је да се утврди ниво ЈА присутан код наставника страног језика у нашој земљи и испита да ли буђење свести наставника о овој појави може допринети њеном смањењу, као и да ли квалитетна методичка настава и стручна пракса током студија могу помоћи да се проблем предупреди. Спроведено је мешовито истраживање помоћу упитника креираног у ту сврху, који је омогућио прикупљање и квантитативних и квалитативних података. Учествовало је 585 наставника страног језика. Добијени резултати показују да је код испитаника присутан умерен ниво ЈА. Иако се суочавају са овим проблемом, већини испитаника није познато да се ЈА наставника страног језика изучава као посебна појава у страној литератури. Резултати показују да се ова врста анксиозности може ублажити освешћивањем наставника страног језика о њој, као и да филолошки факултети могу значајно допринети њеном превазилажењу кроз квалитетну методичку наставу и стручну праксу. Уколико би превазишли проблем ЈА, наставници страног језика би обезбедили опуштенију атмосферу на часу, повећали самопоуздање ученика и ублажили њихову ЈА. Самим тим би употреба страног језика на часу била интензивнија, ученици активнији, а настава ефикаснија.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array