Sažetak
Циљ истраживања је да испитамо на које начине наставници средњих стручних школа подстичу и унапређују социјалну прихваћеност ученика у контексту инклузивног образовања. Узорак је обухватио 50 наставника из седам средњих стручних школа у Србији, различитих подручја рада. Примењен је упитник у којем је од наставника тражено да опишу на које начине подстичу и унапређују социјалну прихваћеност ученика који имају тешкоће у развоју. У обради података коришћена је квалитативна тематска анализа садржаја, у оквиру које су издвојене следеће теме: позитиван став наставника; подршка у процесу учења и сензибилизација ученика. Налази указују на то да наставници препознају важност социјалне компоненте инклузивног образовања, као и да су њихове праксе у складу са кључним принципима овог процеса, те да успевају да пронађу решења за различите изазове у инклузивној настави и постигну жељене циљеве. Негују позитиван однос према ученицима кроз откривање очуваних потенцијала, стварање прилика за учење и напредовање, као и кроз спремност на професионални развој и сарадњу. Посвећују пажњу сензибилизацији ученика кроз развој социјалних вештина и подстицање просоцијалног понашања. У настави примењују сарадничко учење, индивидуализацију и различите стратегије мотивације како би подстакли когнитивно напредовање и социјалну прихваћеност појединих ученика. Било би корисно да се на нивоу школа и образовног система наставници подстакну да стечена искуства и испробана решења у процесу инклузивног образовања континуирано размењују кроз различите облике стручног усавршавања у форми заједничког учења и сарадње. У будућим истраживањима из ове области требало би испитати већи број наставника, применити и друге квалитативне методе попут интервјуа и фокус група и укључити различите актере како би се добио свеобухватнији увид у наставне праксе.