Sažetak
Једна од уставних и законских надлежности јединица локалне самоуправе односно општина и градова у Републици Србији је и „старање о јавном информисању“. Ова надлежност садржински подразумева обезбеђење права на јавно информисање путем медија (локалних или других, између осталог и кроз правила о државној помоћи и пројектног финансирања, правила о јавним набавкама и сл.). Међутим, постоји и друга значајна страна у вези са функционисањем јединица локалне самоуправе, која подразумева „информисање јавности“. Реч је о обавези јединица локалне самоуправе да у оквиру јавности рада и права грађана на обавештеност, као такође Уставом (Устав Републике Србије 2006) и законом утврђеног права, и саме „пружају“ информације грађанима на локалном нивоу. На тај начин се јавност информише о раду и поступањима, као и спровођењу одређених јавних политика у јединицама локалне самоуправе (нпр. путем саопштења о раду органа јединица локалне самоуправе, пружањем некомерцијалних аудиовизуелних медијских услуга, издавањем билтена о предузетим „акцијама“ и сл.). У фокусу овог рада је истраживање које на узорку од 25 општина и градова у Републици Србији, показује на који начин јединице локалне самоуправе у Републици Србији осим кроз (локалне) медије и саме обезбеђују информисање грађана на локалном нивоу. Истраживање треба да покаже да ли у јединицама локалне самоуправе у Републици Србији: (1) постоје организациони, кадровски и други капацитети за старање о информисању јавности и (2) начинима и облицима кроз које јединице локалне самоуправе независно од регистрованих (локалних) медија обезбеђују информисање јавности на локалном нивоу.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Reference
Врањеш, Невенко. 2020. Локална самоуправа. Бања Лука: Факултет политичких наука Универзитет у Бања Луци.
Вучковић, Јелена. 2017. Медијско право. Ниш: Медивест КТ, стр. 33-89.
Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) „Службени гласник Републике Србије”, бр. 92/23.
Закон о локалној самоуправи (ЗЛС) „Службени гласник Републике Србије”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон).
Јовановић, Андријана. 2015. „Принцип проактивне транспарентности и отворености у раду парламента: Случај Србија.” Политичка ревија: Vol. 43, бр. 1/2015, стр. 155-171.
Комшић, Јован. 2019. Демократија и добра (само)управа. Београд: Дан Граф, Београд.
Миленковић, Дејан. 2013. Јавна управа – одабране теме. Београд: Факултет политичких наука Универзитета у Београду; Чигоја штампа, стр. 316.
Ненадић, Немања. 2007. Јавност рада – Приручник за радна тела за праћење примене Етичког кодекса понашања функционера локалне самоуправе. Београд: Стална конференција градова и општина Србије – СКГО, стр. 7.
Устав Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 98/06.
Darbishire, Helen. 2011. Proactive Transparency: The Future of the Right to Information? A Review of Standards, Challenges and Opportunities. Washington, D. C.: World Bank Institute.
Greffe, Xavier. 2004. The instrument of Good Governance. OECD, p. 35. Доступно на: https://www.oecd.org/employment/leed/34949100.pdf
Grimmelikhuijsen, Stephan, Gregory Porumbescu, Boram Hong and Tobin Im. 2013. „The Effect of Transparency on Trust in Government: A Cross-National Comparative Experiment.” Public Administration Review: Vol. 73, No. 1/2013, pp. 575-596.
Shah, Аnswar, Sana Shah. 2006. “The New Vision of Local Governance and the Evolving Roles of Local Governments”, In Local Governance in Developing Countries, ed Аnswar Shah, pp. 1-46. Washington, D.C: World Bank,. Доступно на:https://documents1.worldbank.org/curated/en/831451468322449919/pdf/374500Local0governance01PUBLIC1.pdf
Swianiewicz, Pawel. 2001. „Between Active Appreciation, Passive Approval and Distrustful Withdrawal”, In Public Perception of Local Governments, ed. Pavew Swianiwicz, pp. 15-41. Budapest, Hungary: Open Society Institute, OSI/LGI,. Доступно на: http://pdc.ceu.hu/archive/00006989/01/LGI_Public-Perception-of-Local-Governments_2001.pdf