Sažetak
Рад обрађује јавно исказану логику одвраћања Русије, схваћене као безбедносне претње, у важећим стратешким документима Европске уније и државама чланицама у области безбедности и одбране усвојеним након напада Русије на Украјину фебруара 2022. године. Прво се анализирају декларативни ставови према рату и улози Русије, и позиционирање Русије као непосредне и дугорочне безбедносне претње. Ти ставови се разумеју као елементи стратешког макро наратива о руској претњи. Потом се наводе нови кораци направљени са циљем одвраћања стварне или перципиране претње од Русије, од повећања војних буџета до развоја војне индустрије. Ови кораци су затим анализирани у светлу формалних надлежности Европске уније у домену одбране, које су минорно везане за војне ефективе, имајући у виду националне надлежности и улогу НАТО-а, а много више у развоју војне индустрије и технолошких решења са војном наменом. Закључак аутора је да на делу имамо утврђени стратешки наратив на нивоу ЕУ који фиксира улогу Русије као безбедносне претње. Спрам такве претње су покренути процеси наоружавања, иновирања војних доктрина, и развоја војне индустрије који имају функцију одвраћања Русије за предвидиво дуг период, и без посебног обзира на непосредни исход рата у Украјини.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array