Sažetak
Наставници се често помињу међу кључним факторима квалитета наставног процеса, а сматра се да су наставници са искуством у раду са децом са сметњама сигурнији у своја професионална знања и вештине и имају висока очекивања од својих ученика, упркос чињеници да неки од њих могу имати тежи степен развојне сметње. Успешна реализација инклузивног образовања у смислу смештања ученика са сметњама у учионице у оквиру редовног система образовања и васпитања могла би допринети компетентности наставника у овој области, али и њиховој мотивацији да пруже одговарајуће инструкције и помоћ. Циљ истраживања јесте утврдити са којим типом развојних сметњи су се наставници најчешће сусретали у оквиру директног рада у образовању. Узорак је чинило 288 наставника, а коришћен је упитник сачињен за потребе овог истраживања. На основу резултата добијених истраживањем, утврђено је присуство разлика у типу сметњи код ученика укључених у редован систем образовања, у односу на школе за образовање деце са сметњама у развоју, као и веће присуство деце са сметњама у развоју у старијим разредима основне школе. Такође, присутне су и разлике у типу сметњи са којима наставници имају искуство међу запосленима у градским срединама у односу на запослене у сеоским срединама.
Ključne reči
Array
Array