Начини реаговања жртава у случајевима вршњачког насиља у Београдским средњим школама

Sažetak

У раду су представљени резултати истраживања о начинима реаговања жртава у случајевима вршњачког насиља и везама између начина реаговања и пола и узраста жртава. Истраживање је реализовано током школске 2020/2021. године применом анкетног испитивања 1506 ученика од II до IV разреда у 19 средњих школа на подручју школске управе Београд. Главни резултат истраживања је да су избегавање насилника и узвраћање насилнику најчешћи начини реаговања жртава и да већина жртава не тражи заштиту. Утврђене су значајне подударности, али и разлике, у односу на досадашње резултате у вези са начином реаговања жртава у основним школама у Србији. Две су подударности: 1) на врху листе најчешћих начина реаговања се налази избегавање насилника; и 2) када жртве траже заштиту, чешће је траже од одраслих него од вршњака и чешће од наставника него од родитеља. С друге стране, утврђене су две разлике: 1) редослед осталих начина реаговања на листи је различит, при чему је трпљење насиља чешће код жртава из основне школе, а узвраћање чешће код жртава из средње; и 2) у основним школама су утврђене везе између начина реаговања жртава и њиховог пола и узраста, док у средњим школама нису. У односу на школе у иностранству, резултати се подударају у погледу тога да већина жртава не тражи заштиту, а разлике постоје у случају када жртве траже заштиту – у иностранству је чешће траже од вршњака него од одраслих и чешће од родитеља него од наставника, док је у Београду супротно.