Sažetak
Информално образовање произилази из свакодневних и спонтаних активности везаних за посао, породицу или слободно време и није организовано или структурисано у смислу циљева, времена или подршке учењу. Та непосредност, природност и луцидност су његове главне одлике, а уједно и својства по којима се разликује од формалног и неформалног образовања. Услед сталних технолошких и друштвених промена, подвлачи се неопходност оптимизације информалног образовања и подстицање флексибилније образовне путање. Процес валидације индивидуалних знања, вештина и способности је врло комплексан и захтева подршку целокупног образовног система и друштва. Циљ овог рада био је да истакне бенефите и значај компетенција стечених путем информалног учења. Кроз примере добре праксе иностраних универзитета отворила су се питања могућности спровођења валидације информалног образовања на универзитетима у Србији. Крајњи фокус рада био је на недовољној афирмацији информалног образовања, системским и процедуралним ограничењима и предлозима за њихово превазилажења у ближој будућности.
Ključne reči
Array
Array