Формирање идентитета у процесу инклузивног васпитања и образовања

Sažetak

Резиме:Идентитет представља осећање целовитости личности упркос промена у личности и око ње. Генерално, можемо говорити о постојању личног и социјалног идентитета- слике о себи као појединцу у оквиру групе којој припадамо или  опажања себе у контексту заједничког са члановима наше групе, али и са различитостима у односу на друге групе. При том, индивидуе поседују више личних и социјалних идентитета у зависности од тога која нам је социјална група најзначајнија у датом тренутку. Формирање идентитета је процес који, иако најинтензивнији у периоду адолесценције, започиње у детињству. Посебан значај у формирању идентитета имају особе из најближег окружења детета, превасходно породица, а потом и други агенси социјализације попут васпитача, учитеља, вршњака, масмедија итд.Инклузивно васпитање и образовање односи се на рад са децом са посебним потребама што подразумева социјалну инклузију. Дете улази у различите социјалне односе који утичу на његов лични и социјални идентитет. Вршњачке групе у вртићима, разреди у школама представљају специфичне социјалне заједнице које обављају своје социјалне улоге. Васпитно-образовне институције ослањају се на заједничке вредности и обрасце и помажу деци да се на смислени начин односе једни према другима и према друштву у целини. Централно питање јесте шта инклузија значи за појединца. Како се идентитет заснива на слици о себи, а она се увелико формира на основу односа других према нама, прихватање детета са посебним потребама од стране друге деце увелико утиче на елементе идентитета који се формира. Стога је циљ овог рада анализа потенцијала улоге социјалних односа у процесу инклузивног васпитања и образовања на формирање идентитета и његових консеквенци попут самопоштовања, осећања самоефикасности, адекватног односа са другима итд.