Sažetak
Апстракт: Главни предмет истраживања ове студије био је да испитамо духовну смрт јунака, перципирану као тему и индивидуализовану судбину ликова у приповеткама А. П. Чехова и Лазе К. Лазаревића. У уводном делу студије указујемо на то, да се у тесној вези са појмом духовне смрти јунака налазе медицинска, филозофска и књижевна тумачења танатологије и танатолошких мотива. У средишњем делу рада најпре је објашњен појам духовне смрти као неизлечиво стање неуроза, депресије, стресова и посттрауматских стања, који доприносе настанку поремећаја деперсонализације, дереализације и хроничне депресије. Други део средишњег дела рада даје увид у конкретне примере јунака за које се може везати појам духовне смрти у приповеткама Чехова и Лазаревића. У завршном делу указано је на сличности и разлике у приповедачком поступку двојице аутора, када је тема духовне смрти као судбина јунака у питању.