Sažetak
Агенда 2030 и Циљеви одрживог развоја (SDGs) наглашавају значај квалитетног образовања и улогу наставника у његовом остварењу. Наставници у руралним школама често се суочавају са специфичним изазовима у радној средини, што може прозроковати професионални стрес и синдром сагоријевања, те негативно утицати на њихове професионалне способности и академска постигнућа ученика.
Циљ овог истраживања је да се испита разлика у радном окружењу, професионалном стресу и синдрому сагоријевања наставника који раде у једноразредним и вишеразредним одјељењима руралних школа
Користио се упитник који се сатојао од података о социодемографским и радним карактеристикама, односу према раду, задовољству радним окружењем, професионалном стресу (Карасеков упитник) и синдрому сагоријевања ( Копенхаген упитник за испитивање синдрома сагоријевања).
Учествовало је 225 наставника који раде у руралним школама у Републици Српској. У вишеразредним одјељењима, више од 60% наставника пријављује синдром сагијоревања, а у једноразредим око 48%. У обје групе настаника само мали проценат наставника пријављује професионални стрес (6% и 9%). Није доказана статистички значајна разлика између наставника у вишеразредним и једноразредним одељењима у погледу односа према раду. Утврђена је статистички значајне разлике у задовољству послом, активношћу и ангажманом ученика и напретком бивших ученика.
Резултати истраживања показују да је индром ссагоревања присутан код значајног броја наставника у руралним школама, посебно код оних који раде у вишеразредним одељењима. Наставници у руралним школама генерално не пријављују висок ниво стреса, што може бити посљедица културолошких и социјалних фактора који утичу на начин перцепције и изражавања стреса. У цјелини, резултати указују да, иако наставници у вишеразредним одјељењима изражавају веће задовољство неким кључним аспектима наставе, попут професионалног испуњења и напретка ученика однос према раду и перцепција сопстевних компетенција је слична код наставника у вишеразредним и једноразредним одјењељима. Резултати овог истраживања могу имати значајан утицај на унапређење образовне политике и менаџмент школа у руралним подручјима, посебно у контексту подршке наставницима