Sažetak
Savremena poljoprivreda teži istovremenoj primeni fungicida, insekticida, kompleksnih đubriva i ađuvanata. Izbor jedinjenja za tank-miks malo je proučen i predstavlja rizik u primeni pesticida, međutim treba imati u vidu i kvalitet vode. Cilj rada je bio da se ispitaju efekti fungicida, insekticida, kompleksnog đubriva, ađuvanta i njihovih mešavina zavisno od kvaliteta vode. Kao test biljka poslužila je paprika (Capsicum annuum L). Metodom uboda ispitani su fitotoksični efekti pojedinačnih pesticida: azoksistrobin (Quadris, 0,75 l/ha), mankozeb (Dithane M-70, 2,5 kg/ha), tiametoksam (Actara 25-WG, 0,07 kg/ha) i cipermetrin (Cipkord 20-EC, 0,3 l/ha), zatim kompleksno đubrivo (Mortonijc plus /u daljem tekstu M+/, 3 kg/ha) i ađuvant (Sillwet L-77, 0,1 l/ha), kao i njihovih mešavina, zavisno od kvaliteta vode (bunarska voda, slabo alkalna, jako tvrda, povećan sadržaj nitrita; česmenska, neutralna, slabo tvrda; površinska voda, alkalna, slabo tvrda, povećan sadržaj nitrita i amonijaka). Ocena je izvedena posle sedam dana, merenjem prečnika hloroze i/ili nekroze oko uboda na listu i izražena je u mm2. Analizom varijanse (ANOVA) određena je značajnost razlika (NZR 0,05%) između tretmana. U slabo alkalnoj, jako tvrdoj bunarskoj vodi, sve radne tečnosti koje su sadržale preparat Dithane M-70, prouzrokovale su značajno povećanje hloroze na listovima test biljaka (6,0-25,2 mm2) u odnosu na kontrolu i na druge varijante. U česmenskoj, neutralnoj i slabo tvrdoj vodi, takođe sve radne tečnosti sa preparatom Dithane M-70, prouzrokovale su značajno povećanje hloroze na listovima biljaka (5,3-7,9 mm2) kako u odnosu na kontrolu tako i u odnosu na druge radne tečnosti u kojima nije sadržan, iako je u ovoj vodi nivo fitotoksičnosti na nižem nivou u odnosu na one u bunarskoj vodi. Međutim u slabo alkalnoj, slabo tvrdoj površinskoj vodi iz reke Save značajno povećanje fitotoksičnosti u odnosu na kontrolu zabeleženo je samo primenom radnih tečnosti Dithane M-70, Dithane M-70+Actara 25-WG, Dithane M-70+Sillwet L-77 i Dithane M-70+Actara 25-WG+M+.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Ables, C.Y., Hong, J. C., Kokalis-Burelle, N., Albano, J. P., Lamb, E. M., Rosskopf, E. N. (2013). Evaluation of biorational products for management of Phytophthora blight of bell pepper transplants. Plant Health Progress. Doi:10.1094/PHP-2013-0226-01-RS. Retrieved from http://www.plantmanagementnetwork.org/pub/php/research/2013/biorational/
APHA (1998). Standard methods for the examination of water and wastewater, No 165 (20th Ed) Washington, D.C.: American Public Health Association.
Cattanach, A., Dexter, A., & Mahoney, B. (1997). The phytotoxicity of tank mixes of fungicides and other agrichemicals. Retrieved from http://www.sberb.org/research/plant/plant97/97p328
Gard, K.A. (1963). Metodi ispitanija toksičnosti i efikasnost insekticidov. Moskva: Seljskoholzajstvena literatura.
Igrc, J. (1983). Prilog poznavanju kompatibilnosti pesticida (Magistarski rad). Zagreb: Fakultet poljoprivrednih znanosti.
Inđić, D., Klokočar-Šmit, Z., Ignjatov, M., & Belić, S. (1999). Fizičke osobine insekticida i fungicida u mešavini zavisno od kvaliteta vode. Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 23(1-2), 229-241.
Inđić, D., & Vuković, S. (2012). Praktikum iz fitofarmacije (fungicidi i zoocidi) za studente Poljoprivrednog fakulteta. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
Kišpatić, J., & Maceljski, M. (1989). Miješanje pesticide: Zaštita voćaka od bolesti, štetnika i korova. Zagreb: Nakladni zavod Znanje.
Klokočar-Šmit, Z., Inđić, D., Belić, S., & Miloradov, M. (2002). Effect of water quality on physical properties and biological activity of tank mix insecticide-fungicide spray (Proceedings of the Second Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, pp. 551-556). Acta Horticulturae, 579.
Klokočar-Šmit, Z., Inđić, D., Belić, S., Mitar, M., & Petrov, M. (2001). Biološki efekat pesticida u zavisnosti od kvaliteta vode u suspenzijama za zaštitu povrća. Savremena poljoprivreda, 50(1-2), 193-198.
Mitić, N. (2004). Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u SCG (15. izd.). Beograd: Društvo za zaštitu bilja Srbije.
Ostojić, N. (1977). Problemi primene pesticida u SFRJ. In: Zbornik radova VII seminara o zaštiti bilja, Poreč (pp. 573-580). Novi Sad: Agrovojvodina Exprot-Import OOUR Tehnohemija.
Perović, Z. (2006). Kompatibilnost insekticida, fungicida i mineralnih hraniva zavisno od kvaliteta voda u proizvodnji povrća (Magistarska teza). Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
Perović, Z., Inđić, D., Klokočar-Šmit, Z., & Lazić, S. (2005). Stabilnost mešavina fungicida, insekticida i mineralnih hraniva zavisno od kvaliteta vode. Pesticidi i fitomedicina, 20(4), 247-254.
Pravilnik o kvalitetu vode (1998). Službeni list SRJ, 42.
Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu (1990). Standardne metode: Voda za piće (No 175). Beograd: NIP Privredni pregled.
Short, D.E. (1981). Phytotoxicity of pesticides to plants. Ornamentals Northwest Archives, 5(3), 4-5.
Stanković, A. (1972). Fitofarmacija, I deo. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
Statistica (Data Analyses Software system) v 8 (2008). Tulsa, OK, USA: StatSoft Inc. Retrieved from http://www.statsoft.com
Šovljanski, R., & Klokočar-Šmit, Z. (1976). Praktikum iz fitofarmacije. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
Vuković, S. (2011). Biološki efekti pesticida zavisno od kvaliteta vode za tretiranje (Doktorska disertacija). Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
Vuković, S., Inđić, D., Bursić, V., Šunjka, D., & Brestovac, B. (2008). Kvalitet voda u AP Vojvodini koje se koriste pri primeni pesticide. Biljni lekar, 36(5), 343-351.
Vuković, S., Inđić, D., Bursić, V., Šunjka, D., & Grahovac, M. (2009a). Insekticidni efekat mešavina insekticida, fungicida, kompleksnog đubriva i okvašivača zavisno od tvrdoće vode. Pesticidi i fitomedicina, 24(1), 43-49.
Vuković S., Inđić, D., Grahovac, M., Bursić, V., & Šunjka, D. (2009b). Fitotoksični efekti mešavina fungicida, insekticida i nepesticidnih jedinjenja. U Zbornik rezimea VI kongresa o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor (pp. 122-123). Beograd: Društvo za zaštitu bilja
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).