Sažetak
Аутор у есеју прати два основна механизма којима философија, после Другог светског рата, настоји да заобиђе тему холокауста. Реч је о философији Хајдегера, и o неомарксистичкoj мисли ”Франкфуртске школе”, најпотпуније изражене делом Теодора Адорна. Док се Хајдегер у раду сагледава као резултујућа приоритизација хтонског симболизма у култури вајмарске Немачке, која заобилази и гаси симболичку алтернативу представљену Касирером и Варбургом, дотле се и левичарска мисао Адорна уписује у матрицу, претходно одређену генеричким поступком метафизике, са њиховим заједничким називником: брисањем библијског језика из свести академије и философије. У раду се детаљније илуструју механизми којима философија даље холокауст и Јевреје лишава стратешког провизуријума. који им може да понуди једино ционистички пакет. Аутор тврди да је посреди философска фиксација на трајекторију генеричког-уопштеног постојања ”човека-као-врсте” (Маркс), коме је главна претња управо јеврејска посебност.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sljedeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).