Sažetak
Рат у Украјини који је започео 24. фебруара 2022. године уласком руских трупа на територију поменуте земље представља први рат две суверене државе на европском континенту у 21. веку. Овај сукоб изазвао је драматичне поремећаје у више аспеката. Осим поновног отварања питања војне безбедности на тлу Европе, позиција Русије као једног од кључних извозника на тржишту енергената, те значај Русије и Украјине на тржишту хране доводе до додатних поремећаја на међународном нивоу и изискују стратешко прилагођавање и осталих европских држава међу којима је и Србија. Рат у Украјини је коинцидирао са изборном кампањом за председничке и парламентарне изборе у Србији који су се одржали 3. априла 2022. У раду се полази од питања на које начине су изборни актери у изборној кампањи у Србији 2022. године секуритизовали рат у Украјини. Секуритизација одређеног питања подразумева његово померање из политичке у безбедносну сферу. Секуритизацију врше секурутизујући актери специфичним говорним чином усмереним према одређеној публици. Циљ секуритизације јесте стицање подршке за увођење специјалних мера којима би се адекватно одговорило на секуритизовано питање. Аутори уводе посебну категорију секуритизације на изборима који у специфичном друштвеном и политичком контексту обликују процес секуритизације кроз неколико фактора. Користећи овај оквир аутори постављају хипотезу да су у изборној кампањи постојала три приступа изборних актера према секуритизацији рата у Украјини који су формирани на основу њиховог политичког позиционирања и идеологије.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array