Sažetak
У раду је анализиран етнодемографски, идентитетски и политички развој буњевачке националне мањине у Србији. Представљене су бројне теорије етнолога, историчара, лингвиста и социолога религије о пореклу, језику и вери Буњеваца, као и етнополитички развој Буњеваца, кроз историју до данас, конфронтирањем различитих ставова и одговора на питање: да ли су Буњевци више Срби, Хрвати или посебна национална заједница? Истакнут је значај националне самоидентификације, односно слободног декларисања Буњеваца о сопственом националном идентитету и утицај промена приликом пописног изјашњавања услед субјективих и објективних фактора на њихов популациони развитак. Временски посматрано, политички развој буњевачке националне мањине у Србији одликују бурне промене, од негирања до признања њихове националне и културне посебности, борба да се не асимилију ни у хрватску ни у српску нацију, што је постало одлика њиховог идентитета и ову етничку заједницу очувало до данашњих дана. У методолошком смислу, примењен је компаративно–аналитички метод уз емпиријско–теоријска разматрања релевантне научне и стручне литературе.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array