Sažetak
Геополитичко сучељавање Русије и Запада, односно Русије и Америке, чији корени сежу у прошлост, а последице се рефлектују како на актуелни тако и на будући светски геополитички пејзаж, детерминисано је не само супротстављеним геоекономским интересима поменутих великих сила, него и идеолошким размимоилажењем и цивилизацијским расколом између њих. Полазећи од премисе да је Кубанска ракетна криза (1962) подржана руским нуклеарним наоружањем деловала као катализатор преобликовања дотадашњег међународног система биполарне природе у потоњи униполарни, оличен у хегемонистичкој владавини САД-а као доминантне суперсиле, циљ овог рада је да компаративном анализом укаже и на катализаторске одлике Украјинске кризе, односно актуелног оружаног сукоба Русије и НАТО снага предвођених тзв. колективним Западом, тј. превасходно Америком. Наиме, као и Кубанска криза, Украјинска криза се рађа у духу постхладноратовског контекста са потенцијалом да ескалира у фатални, нуклеарни рат масовног уништења, и истовремено делује као генератор убрзане реконфигурације постојећег светског поретка успостављеног на глобалном прекомпоновању равнотеже снага и мултиполарности. Као закључак рада намеће се питање особености кризе у Украјини и рехабилитације нацистичке идеологије, као и геополитичке перспективе Европе и Евроазије, и уопште новонасталих односа између Истока и Запада.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array