Sažetak
Географски положај Балканског полуострва на раскршћу Европе, Азије, али и Африке, чини га специфичним геополитичким чвориштем. Предмет рада је анализа евроазијских географских карактеристика Балканског полуострва и њихове реперкусије на геополитику великих свјетских сила (САД, Русија, ЕУ, Кина) и моћних регионалних актера на Балканско полуострво, без детаљног разматрања појединачних и међусобних геополитичких релација самих балканских држава. Кроз парадигме балканизације истражује се како географске и политичке разлике на Балкану обликују његову историју и савремене геополитичке односе. Неки од историјских геополитичких процеса који су доминантно обликовали Балкан укључују утицаје Османског царства и распад Југославије. Савремени геополитички процеси на Балкану, са фокусом на интеграцију у НАТО и ЕУ, показују како географске карактеристике и стратешки интереси великих сила (посебно САД-а и Русије) утичу на регион. На крају се разматрају могућности за очување стабилности, даљег повезивања и перспективу региона, што је директно повезано са географско-стратешким положајем Балкана у евроазијском контексту.
Ključne reči
Балканско полуострво
геополитички процеси
балканизација
Reference
Babić, Marko. 2018. „Izazovi geopolitičkih koncepcija na Balkanu: slučaj Srbije”. Međunarodna politika 69 (1169): 31–49.
Bandžović, Safet. 2019. „Nedovršena prošlost u vrtlozima balkanizacije: Refleksije ʼistočnog pitanjaʼ u istorijskoj perspektivi”. Historijski pogledi 2 (2): 33–71.
Berridge, Geoff R., Maurice Keens-Soper, and Thomas G. Otte, eds. 2001. Diplomatic Theory from Machiavelli to Kissinger. Hampshire and New York: Palgrave Macmillan.
Bjelajac, Mile. 2020. „Balkan balkanskim narodima ili Balkan imperijama: kako do mira i prosperiteta?” Politika nacionalne bezbednosti 19 (2): 9–38. DOI: 10.22182/ pnb.1922020.1.
Brankov, Jovana, i Marija Drobnjaković, ur. 2018. The Balkan Peninsula of Jovan Cvijić: Historical Background and Contemporary Trends in Human Geography. Beograd: Geografski institut „Jovan Cvijić”.
Brzezinski, Zbigniew. 1997. The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives. New York: Basic Books.
Campbell, John. 1963. “The Balkans: Heritage and Community”. In The Balkans in Transition, eds. Charles Jelavich and Barbara Jelavich. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
Cvijić, Jovan. 1922. Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje. Beograd: Državna štamparija.
Čehulić Vukadinović, Lidija. 2010. Euroatlantizam i suvremeni međunarodni odnosi. Zagreb: Politička kultura; Podgorica: CID.
Despotović, Ljubiša. 2010. „Obeležja geopolitičkog položaja Srbije i srpskih zemalja u kontekstu aktuelnih procesa balkanizacije”. Sociološki pregled 44 (4): 541–566. DOI: 10.5937/socpreg1004541D.
Dvorniković, Vladimir. 1937. Duša Balkana: Knjiga o Balkanu II. Beograd: Balkanski institut.
Đerić, Gordana. 2009. „Stereotip i studije o Balkanu”. Antropologija 9 (9): 11–26.
Glišin, Vanja. 2019. „Balkan između atlantizma i (neo) evroazijstva”. Kultura polisa 16 (38): 159–174.
Grčić, Mirko. 1996. „Elementi političke geografije i pogledi na geopolitičke probleme Balkana u delima Jovana Cvijića”. Glasnik Geografskog društva Republike Srpske 1: 67–77.
Grčić, Mirko. 2000. Politička geografija. Beograd: Geografski fakultet.
Grčić, Mirko. 2003. „Jovan Cvijić i srpska antropogeografska škola”. Glasnik Geografskog društva Republike Srpske 8: 5–25.
Grčić, Mirko. 2004. „Gnoseološki model antropogeografije prema koncepciji Jovana Cvijića i njegova naučna aktuelnost”. Demografija 1: 25–48.
Grčić, Mirko. 2005. „Balkans as the Cultural Subcontinent of Europe”. Glasnik Srpskog geografskog društva 85 (1): 209–218. DOI: 10.2298/GSGD0501209G.
Grčić, Mirko. 2007. „Geopolitički smisao i besmisao balkanizacije”. U Srbija i Republika Srpska u regionalnim i globalnim procesima: zbornik radova sa naučnog skupa, ur. Mirko Grčić, Rajko Gnjato, i Srboljub Stamenković, 29–
Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu; Banja Luka: Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Grčić, Mirko. 2008. „Cvijićeva percepcija geografskog položaja Srbije”. Glasnik Srpskog geografskog društva 88 (2): 3–12.
Grčić, Mirko. 2013. “Problemi kulturnog identiteta Balkana”. Glasnik Herald 17: 39–67. DOI: 10.7251/HER1714039G.
Grčić, Mirko. 2019. „Geographical Perception of the Balkan Peninsula on the Map of East by St. Jerome”. Herald 23: 19–34. DOI: 10.7251/HER1923019G.
Grčić, Mirko, i Ljiljana Grčić. 2019. Srbija i Balkan na starim geografskim kartama evropskih kartografa. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Geografski fakultet.
Huntington, Samuel. 1993. „The Clash of Civilizations”. Foreign Affairs 72 (2): 22–49.
Jovanović, Goran. 2007. Geografski atlas. Beograd: Intersistem kartografija.
Jovanović, Goran. 2016. Istorijski atlas. Beograd: Intersistem d.o.o.
Knežević, Saša, i Nikola Zečević. 2015. „Multilateralne inicijative na Balkanu u razdoblju između 1995. i 2015. godine”. Međunarodne studije 2: 31–43.
Lopandić, Duško, Pero Petrović, i Jelica Gordanić. 2013. „Pozicioniranje i mesto Republike Srbije u Jugoistočnoj Evropi”. U Srbija u savremenim međunarodnim integrativnim procesima – spoljnopolitički, međunarodni, ekonomski, pravni i bezbednosni aspekti, 15–33.
Mitrović, Ljubiša, i Gordana Stojić Atanasov. 2002. „Balkan između retradicionalizacije i modernizacije”. U Globalizacija, akulturacija i identiteti na Balkanu, ur. Ljubiša Mitrović, Dragoljub Đorđević i Dragan Todorović, 31–38. Niš: Filozofski fakultet, Institut za sociologiju.
Pandurević, Vinko. 2019. ,,Balkan i Ruska Federacija – Geopolitčki i bezbednosni aspekti”. Politika nacionalne bezbednosti 17 (2): 15–48. DOI: 10.22182/pnb.1722019.1.
Parker, Geoffrey. 1998. Geopolitics: Past, Present, and Future. London: Pinter.
Petrović, Dragan. 2008. Geopolitika postsovjetskog prostora. Novi Sad: Prometej; Institut za međunarodnu politiku i privredu.
Picula, Boško, i Kristina Žnidarić. 2015. „Geneza i kontekst političke komunikacije u Hrvatskoj na referendumu o članstvu u Europskoj uniji iz 2012. i na europskim izborima iz 2013. i 2014 – četvrt stoljeća između nacionalnih i europskih tema”. Međunarodne studije 3: 9–27.
Sarajčić, Sahrudin. 2001. „Geopolitičke karakteristike Balkana u determinaciji savremenih demografskih promjena na Balkanskom poluostrvu”. Znakovi vremena 12: 199–213.
Stanković, Stevan, i Sanja Pavlović. 2006. „Naučni opus Jovana Cvijića posvećen Istočnoj Srbiji”. Glasnik Srpskog geografskog društva 86 (1): 3–12. DOI: 10.2298/ GSGD0601003S.
Stanković Pejnović, Vesna. 2010. „Mogu li ’nacionalne države’ na Balkanu negirati multikulturalizam?” Sociološka luča 4 (2): 103–115.
Stojadinović, Miša, i Violeta Rašković Talović. 2019. „Srbija i aktuelni geopolitički procesi na Balkanu”. Vojno delo 71 (7): 28–37. DOI: 10.5937/vojdelo1907028S.
Stojanović, Dubravka. 2019. „Balkanizacija istorijskog sećanja”. Peščanik. 14. septembar 2019. https://pescanik.net/ balkanizacija-istorijskog-secanja/.
Toal, Gerard. 1996. Critical Geopolitics: The Politics of Writing Global Space. Minneapolis: University of Minnesota Press.
Todorova, Marija. 1997. Imagining the Balkans. Oxford: Oxford University Press.
Vukadinović, Radovan. 2001. Međunarodni odnosi od Hladnog rata do globalnog poretka. Zagreb: Agencija za komercijalnu djelatnost.
Zekanović, Igor. 2020. Spoljašnji faktori geopolitičkog položaja Republike Srpske. Banja Luka: Geografsko društvo Republike Srpske.