Sažetak
Uvod: Komunikacija je sastavni deo svakodnevnice i jedna od osnovnijih ljudskih potreba. Osobe koje imaju poteškoće u verbalnom jezičkom izražavanju zahtevaju podršku u procesu govornog izražavanja. U tome im može pomoći augmentativna i alternativna komunikacija.
Cilj rada: Cilj rada je bio usmeren ka definisanju stavova logopeda prema upotrebi augmentativne i alternativne komunikacije (u daljem tekstu AAK), kao i ispitivanje stavova koji se odnose na njenu primenu u praksi.
Materijal i metode: Istraživanje je bilo sprovedeno pomoću onlajn upitnika. Uzorak se sastojao od 56 ispitanika. Prvi deo upitnika odnosi se na sociodemografske podatke, drugi deo sadrži niz pitanja koja su grupisana u pet podgrupa: korisnost i prednosti AAK, kompetencije stručnjaka, načini primene, timski rad i ograničenja; treći deo obuhvata tvrdnje koje se tiču primene u praksi.
Rezultati: Stavovi logopeda prema upotrebi augmentativne i alternativne komunikacije su u većoj meri pozitivni. Više od polovine ispitanika izrazilo je slaganje ili delimično slaganje sa tvrdnjom da je upotreba AAK korisna. Pokazalo se da logopedi koji imaju iskustva sa AAK koriste istu u višenamenske svrhe, sa akcentom na izražavanje potreba, razvoj jezičkih kompetencija i podsticanja ostvarivanja socijalnih kontakata.
Zaključak: Ispitivani stavovi pokazuju tendenciju ka prihvatanju i pozitivnom mišljenju o upotrebi augmentativne i alternativne komunikacije kao jednom od vidova podrške prilikom rada sa osobama koje imaju govorno-jezičke poteškoće. Postoji potreba za edukacijom i informisanjem u ovom domenu.