Sažetak
Gojaznost je široko rasprostranjena i složena hronična bolest, koja pogađa pojedince, porodice i čitavo društvo. Gojaznost povećava rizik za obolevanje od više od 200 različitih bolesti, među kojima su dijabetes, kardiovaskularne i maligne bolesti. Osobe sa gojaznošću su veoma često izložene predrasudama, stigmatizaciji i diskriminaciji, što za njih može imati ozbiljne negativne posledice. Za lečenje gojaznosti su odobrene sledeće metode: 1. Unapređenje ishrane; 2. Fizička aktivnost; 3. Psihoterapija; 4. Farmakoterapija; i 5. Hirurško lečenje gojaznosti.
Nutritivne intervencije i medicinska nutritivna terapija su u osnovi lečenja gojaznosti. Mogu se primenjivati različite, pacijentu prilagođene nutritivne intervencije, pod uslovom da su bezbedne, nutritivno adekvatne, efikasne i da su pacijentu kulturološki i finansijski prihvatljive za dugoročnu primenu. Do danas nije dokazano da je neka posebna nutritivna intervencija najbolja za održavanje postignutog smanjenja težine, a dugoročni rezultati nutritivnih intervencija su na žalost ograničeni.
Fizička aktivnost, pshihoterapija, farmakoterapija i hirurško lečenje gojaznosti mogu značajno poboljšati rezultate lečenja, međutim, sveukupno lečenje gojazosti je složeno, skupo i najčešće sa ograničenim rezultatima. Smatra se da je primarna prevencija gojaznosti mnogo efikasnija i isplativija nego lečenje, te da prevencija gojaznosti i pratećih komorbiditeta treba da bude u fokusu svakog zdravstvenog sistema.