Sažetak
U kontekstu evidentnih negativnih ekoloških ishoda ekonomskih aktivnosti, kompanije su pod sve jačim pritiskom da prihvate zdravu životnu sredinu kao „specifičnog stejkholdera” i da internalizuju štetne efekte koje poslovanje ima po prirodne resurse.
Kako troškovi prevencije i sanacije zagađenja utiču na ukupne troškove (cenu koštanja), kompanije nastoje da istovremeno unaprede i ekonomske i ekološke performanse i da ostvare ekonomski održivu održivost poslovanja.
U skladu sa navedenim, neophodno je preispitivanje tradicionalnih pokazatelja poslovanja i (re)definisanje savremenih indikatora efikasnosti (uspešnosti). Uspešnost poslovanja se poslednjih godina u praksi sve više meri kroz (1) resursnu produktivnost (efikasnost) koja ne uključuje radnu snagu kao resurs i (2) eko-efikasnost.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array