Abstract
Пред Уставним судом Србије покренут је поступак за оцену уставности и законитости Статута АП Војводине. У јавној расправи коју је овај суд тим поводом организовао постављена су два начелна питања: прво, каква је правна природа и шта је предмет уређивања покрајинског статута и, друго, да ли и на који начин Устав опредељује облик организације покрајинске власти? На основу анализе релевантних уставних одредаба, аутор закључује да покрајински статут представља општи правни акт који се у правној хијерархији налази испод Устава и закона. Примарну статутарну материју представља организација покрајинске власти и у том делу статут по правилу не би потпадао под оцену законитости, већ само уставности. Секундарна статутарна материја (расподела надлежности између покрајинских органа и друга питања), за разлику од тога, потпадала би и под оцену уставности и законитости. У погледу другог питања, аутор је заузео став да Устав садржи низ начела за организацију свих јавних власти и да са тим начелима треба да буде усклађења и организација покрајинске власти. У оквиру тих начела простире се право покрајине на самоорганизовање.