Sažetak
Iz obimne evidencije da se poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) znatno češće javlja kod dece i mladih problematičnog ponašanja nego u opštoj populaciji, često se zaključuje da ADHD predstavlja poseban faktor rizika za razvoj delinkventnog ponašanja. Umesto jednostavnog prihvatanja ovakvog stava, kako bi se rasvetlila priroda složene veze između ADHD-a i problematičnog ponašanja, potrebno je razumeti osnovne neurokognitivne mehanizme nastanka i funkcionisanja ADHD-a, kao i raznovrsnih formi problematičnog ponašanja. U radu je posebna pažnja posvećena egzekutivnim i verbalnim funkcijama koje su se pokazale naročito važnim za razjašnjenje ove povezanosti, kao i domenu socijalne kognicije, čiji značaj u ovom kontekstu postaje sve izraženiji. Takođe, razmatraju se neurobiološki mehanizmi koji bi mogli doprinositi zajedničkom javljanju ADHD-a i poremećaja ponašanja (CD). Osim zaključka da je ADHD sam po sebi pre (ograničeni) faktor rizika za impulsivne, manje nasilne oblike problematičnog ponašanja, ova analiza sugeriše važnost neuropsihološkog praćenja dece i mladih sa ponašajnim teškoćama. Posebna pažnja treba da bude usmerena na populaciju sa CD-om, s obzirom na implikacije ovakvog praćenja za dalji razvoj terapijskih pristupa.
Ključne reči
Array
Array
Array
Reference
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima. Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo – Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA) . Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i
originalno. Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu, uz adekvatno referisanje.