Sažetak
У првом делу студије писац излаже рецепцију Старога завета у младој хришћанској Цркви, да би у другом делу опсежно известио о процесу настанка новозаветних књига и о њиховој засведочености код ранијих учитеља Цркве и касније светих Отаца. Богонадахнутост Светога писма је тема која заокупља пажњу сваког библисте и црквеног радника, пошто је то једна од карактеристика каноничности списа. Јединству двају Завета, Старог и Новог, посветио је ваљану пажњу, при чему своје исказе поткрепљује сведочењима најраније хришћанске књижевности. У петом и шестом одељку студије аутор, иначе у свету познати патролог, обрађује питања везана за типолошко и алегоријског тумачење свештених књига, при чему је обрадио једну од богословских школа тумачења, Антиохијску школу.Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Burkitt, F.C. (1932). Church and Gnosis: A Study of Christian Thought and Speculation in the Second Century. Cambridge.
Devreesse, R. (1948). Essai sur Théodore de Mopsueste. Vaticano: Biblioteca apostolica vaticana.
Dodd, C.H. (1952). According to the Scriptures. London.
Hanson, R.P.C. (1954). Origen’s Doctrine of Tradition. London: S.P.C.K.
Souter, A. (1956). The Text and Canon of the New Testament. London.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.
Preuzimanja
Podaci o preuzimanju još nisu dostupni.