Sažetak
У православном Предању богословље се поистовећује са самим животом и из њега треба да се извлаче последице које се директно тичу нашег постојања. Теологија није скуп логичких норми, које се усвајају без испитивања њиховог најдубљег егзистенцијалног смисла. Зато богословље, уколико жели да буде живот, мора стваралачки да одговора на нове животне околности. Полазећи од ових претпоставки, аутор жели да размотри стање, проблеме и перспективе савременог православног богословља.Reference
Зизијулас, Ј. (2011). Заједница и другост. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.
Ziziulas, J. (2012). Ontology and Ethics. Саборност — Теолошки годишњак, VI, 1–14.
Зизијулас, Ј. (2012). Примат и национализам. Саборност — Теолошки годишњак, VI, 129–136.
Крстић, З. (2012). Клерикализам и лаицизам — две крајњости у разумевању служби у Цркви. Саборност — Теолошки годишњак, VI, 37–44.
Мидић, И. (2007). Онтолошке импликације догмата као средство мисионарења у савременом свету. Саборност — Теолошки годишњак, I,13–24.
Мидић, И. (2010). Проблем смрти у хришћанској теологији. Саборност — Теолошки годишњак, IV, 51–65.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.