Sažetak
Аутор у раду анализира претераности у разумевању садржаја црквених служби које су се кроз историју најчешће манифестовале као клерикализам као један пол и лаицизам као његова супротност. Почињући од клерикализма указује се на различите облике које је он задобијао током историје, попут политичког, друштвеног и културалног клерикализма. Акценат у анализи аутор ставља на разматрање клерикализма у црквеној заједници видећи његове почетке и узроке у ткз. теорији о посвећењу која се на различите начине испољавала у црквеном животу Западне и Источне Цркве. Прва последица ове теорије је промена термина лаик у смислу члана народа Божијег у мирјанин у смислу онога који је од света. Друга последица је мања или већа пасивизација лаика у црквеном животу. Разрешење проблема аутор види у реактуализацији предањске еклисиологије која поистовећује службу и дарове Духа Светог те тако не раздваја институционалну од харизматске структуре Цркве. У последњем делу се разматрају последице лаицизмана црквени живот као реакције на претерани клерикализам.Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Афанасјев, Н. (2001). Служење мирјана (лаика) у Цркви. Вршац.
Altermatt, U. (1975). Abschied vom katholischen Blockdenken. Civitas, 30, 564, преузето од: Greshake, G. (2010). Biti svećenik u ovom vremenu. Zagreb: KS.
Зизјулас, J. (2003). Православље. Београд.
Mardešić, Ž. (2003). O klerikalizmu i protuklerikalizmu danas. Nova Prisutnost, 1(1), 127–131.
Свештени канони Цркве. (2005). Београд.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.
Preuzimanja
Podaci o preuzimanju još nisu dostupni.