Abstract
In this paper, the aggressiveness and delinquent behavior of adolescents is placed in the context of developmental turbulence that can be temporary. In the case of a young person who violates legal norms, there may be potential for a healthy personality development, and antisocial behavior can be greatly influenced by the developmental characteristics of adolescence: internal conflicts, reactivation of early developmental crises, intrapsychic difficulties related to separation from parents, identity crisis and forming the so-called negative identity. This paper explores the influence of the early child development on the formation of tendencies towards aggressive behavior, as well as the influence of family factors on the occurrence of juvenile delinquency. Finally, the author concludes that in forming a healthy personality with prosocial values, the proper upbringing in the family is the most important. If the family has a healthy foundation for personality development, sources of socialization and other socialization agents can hardly disrupt the proper development of an adolescent, except when it comes to the inherent tendency towards the formation of psychopathic personality traits. Otherwise, the adolescent is very susceptible to accepting inadequate patterns and blindly following the peer group, where he tries to obtain the support and intimacy that he has not received in the family. The peer group can sometimes impose antisocial values and behaviors as desirable ones.Keywords
Array
Array
Array
Array
Array
References
Aleksić, O. (1995). Adolescentna kriza. U P. Marković (ur) Adolescenta kriza.(str 43-51), Beograd, Beletra. ISBN 86-7469-089-0,
Araujo, A. F. D., Shikida, C. D., Nogueira, R. P., & Ferreira, F. M. P. (2012). Socio-Economic Determinants of Juvenile Crime among Street Children and Teenagers in a Brazilian State. Economics Bulletin, 32(3), 2076–2084.–84. ISSN 15452921
Coughlin, C., & Vuchinich, S. (1996). Family Experience in Preadolescence and the Development of Male Delinquency. Journal of Marriage and Family, 58(2), 491–501. doi:10.2307/353512
Devereux, E. C. (1960). [Review of Review of Adolescent Aggression: A Study of the Influence of Child-Training Practices and Family Interrelations, by A. Bandura, R. H. Walters, & R. R. Sears]. American Sociological Review, 25(3), 438–439. doi:10.2307/2092109
Eitle, D. (2006). Parental gender, single-parent families, and delinquency: Exploring the moderating influence of race/ethnicity. Social Science Research, 35(3), 727–748. doi:10.1016/j.ssresearch.2005.06.003
Falk, D., Thompson, S. J., & Sanford, J. (2014). Posttraumatic Stress among Youths in Juvenile Detention. Journal of Evidence-Based Social Work, 11(4), 383–391. doi:10.1080/10911359.2014.897111
Farrington, D. P., Jolliffe, D., Loeber, R., Stouthamer-loeber, M., & Kalb, L. M. (2001). The concentration of offenders in families, and family criminality in the prediction of boys’ delinquency. Journal of Adolescence, 24(5), 579–596. https://doi.org/10.1006/jado.2001.0424
Maрковић, П. (1995). Друштво, родитељство и адолесценти. У П. Марковић (ур.) Адолесцента криза.(стр 7-19), Београд, Белетра. ISBN 86-7469-089-0,
Moitra, T., & Mukherjee, I. (2012). Parent – Adolescent Communication and Delinquency: A Comparative study in Kolkata, India. Europe’s Journal of Psychology, 8(1), 74-94–94. https://doi.org/10.5964/ejop.v8i1.299
Moore, E., Gaskin, C., & Indig, D. (2013). Childhood maltreatment and post-traumatic stress disorder among incarcerated young offenders. Child Abuse & Neglect, 37(10), 861–870. doi:10.1016/j.chiabu.2013.07.012
Muuss, R.E.H.(1996). Theories of Adolescence. New York: The Mc Grow-Hill Companies, INC.ISBN-13: 978-0070442672
Pechorro, P. S., Vieira, D. N., Poiares, C. A., Vieira, R. X., Marôco, J., Neves, S., & Nunes, C. (2013). Psychopathy and behavior problems: A comparison of incarcerated male and female juvenile delinquents. International Journal of Law and Psychiatry, 36(1), 18–22. doi:10.1016/j.ijlp.2012.11.003
Sears, R. R., Maccoby, E. E., & Levin, H. (1976). Patterns of child rearing. Stanford, Calif.: Stanford University Press. ISBN: 9780804709163
Todorović, J. (2005) Vaspitni stilovi roditelja i samopoštovanje adolescenata, Niš : Filozofski fakultet, Ниш: Просвета ISBN 86-7455-655-8 (broš.)
Врањешевић, Ј. (2001). Промена слике о себи - аутопортрет адолесценције, Београд: Задужбина Андрејевић.
Вуков, М. (1994). Путеви странпутице породице, Београд: ГИП „ Култура“.
Ериксон, Е.Х.(1976). Омладина, криза, идентификација. Tитоград: Побједа.
Ишпановић–Радојковић, В. (2005). Насилност адолесцената у насилном окружењу, У Ћурчић В. (Ур.), Унутрашња и спољашња реалност адолесцента. (стр. 119–126). Београд: ИП "Жарко Албуљ“. ISBN 86-83713-38-5
Пејовић, М. (1997). Породица и психопатологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0532-8
Поповић, М., Јеротић, В.(1989). Психотерапија и психодинамика неуроза. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Поро, А. (1990). Енциклопедија психијатрије. Београд: Нолит. ISBN 86-19-01797-7
Славковић, В. (2013). Покушај у кривичном праву (Докторска дидертација). Универзитет у Нишу, Правни факултет, Ниш.
Срна, Ј. (1995). Бити или не бити – студија самоубилаштва младих, ИП’’Жарко Албуљ’’, Београд.
Стефановић, И. (1994). Малолетничко преступништво и поремећаји понашања деце и омладине. Социолошки преглед, Vol XXVIII, Бр.3, Београд, стр. 399-409, ISSN 0085 - 6320
Тадић, Н. (2006). Психијатрија детињства и младости. Београд: Научна књига. ISBN 86-84153-61-8
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).