Sažetak
Džordž Eliot nije bila samo značajna viktorijanska spisateljica, već na prvom mestu intelektualka. Ona je smatrala da književnost ima ozbiljnu ulogu u reformi društva, moralnu i edukativnu funkciju. Eliotova je svoje ideje o smeru u kojem bi društvo trebalo da se kreće utkala u svoja dela, te se interpretacija njenog opusa ne može odvojiti od društvenih prilika u viktorijanskoj Velikoj Britaniji. Cilj ovog rada je da ukaže na činjenicu je Džordž Eliot u romanu Vodenica na Flosi na posredan način iznela svoju kritiku zvaničnog koncepta obrazovanja viktorijanskog perioda. Kao polazna tačka našeg istraživanja izložen je kratak pregled društvenih okolnosti, na koji se nadovezuju stavovi Džordž Eliot o pitanju obrazovanja, koji se mogu naći u njenim esejima i pismima. Vodenica na Flosi je slikovita ilustracija stavova Džordž Eliot o potrebi za reformisanjem obrazovanja i drugačijeg pristupa ovom vrlo značajnom pitanju. Implikacija ovog romana je da obrazovanje mora biti prilagođeno potrebama i sposobnostima učenika, ali i da se obrazovanje ne sme svoditi na komoditet, već da treba proširiti svest o tome da edukacija ima mnogo širu i važniju ulogu od sticanja diplome i sredstva koje će omogućiti lakše zaposlenje.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Reference
Alley, H. (1979). The Complete and Incomplete Educations of the Mill on the Floss. Rocky Mountain Review of Language and Literature, 33(4), 183–201. https://doi.org/10.2307/1347669
Briggs, A. (1999). A social history of England (3. ed). Penguin Books.
Chapman, R. (1968). The Victorian debate: English literature and society 1832-1901. Weidenfeld & Nicolson.
Davies, E. (2003). Higher Education of Women 1866. Bloomsbury Publishing.
Dolin, T. (2009). George Eliot. Oxford university press.
Eliot, G. (1855). Margaret Fuller and Mary Wollstonecraft*. In Mary Wollstonecraft (pp. 988–989). Routledge. http://georgeeliotarchive.org/items/show/94
Eliot, G. (1856). Silly Novels by Lady Novelists. Westminster Review, LXVI, 442–461.
Eliot, G. (2005). Letter IV, V. In A. S. Byatt (Ed.), Selected essays, poems and other writings. Penguin Books.
Gargano, E. (2013). Education. In M. Harris (Ed.), George Eliot in Context (pp. 113–121). Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9781139019491.017
Jones, K. (1995). Education, class and gender in George Eliot and Thomas Hardy [Doktorska disertacija, University of New Hampshire]. https://scholars.unh.edu/dissertation/1875
Kucich, J. (2000). Intellectual debate in the Victorian novel: Religion, science, and the professional. In D. David (Ed.), The Cambridge Companion to the Victorian Novel (pp. 212–233). Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CCOL0521641500.011
Mill, J. S. (2017). The Subjection of Women. Routledge. https://doi.org/10.4324/9781351302524
Page, N. (1993). Writers in their Time: George Eliot. The Macmillan Press.
Rignall, J. (2011). George Eliot. In A. Poole (Ed.), Scott, Dickens, Eliot, Hardy: Great Shakespeareans: Vol. V (1st ed., pp. 95–138). Continuum; Bloomsbury Collections. http://www.bloomsburycollections.com/book/scott-dickens-eliot-hardy-great-shakespeareans-volume-v/ch3-george-eliot/
Robertson, L. (1985). IGNORANCE AND POWER: George Eliot’s Attack on Professional Incompetence. The George Eliot Review, 24, 100–105.
Thomson, P. (1956). The Victorian heroine: A changing ideal, 1837-1873. Oxford Univ. Press.
Елиот, Џ. (1984). Воденица на Флоси (А. Николић, Trans.). Минерва.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).