Sažetak
Cirkularna ekonomija predstavlja zatvoreni, kružni sistem u kom se materijalni i energetski gubiti pretvaraju u resurse koji se mogu koristiti za realizaciju alternativnih ciljeva. Neraskidivo povezana sa održivim razvojem, cirkularna ekonomija se prvenstveno bavi smanjenjem materijalni i energetskih gubitaka. Optimalan pravac delovanja bi se odnosio na eliminisanje ovih gubitaka i prenamenu materijala. Radi toga, koriste se biorazgradivi materijali, dok se proizvodi odlažu, ponovo koriste i recikliraju. Osnovni cilj ovog rada je istraživanje uticaja proizvodnje energije i neenergetskih materijala na vrednost bruto društvenog proizvoda Republike Srbije i drugih članica OECD. Svrha rada se odnosi na identifikovanje sektora, proizvodnje energije ili priozvodnje materijala, koji ostvaruje značajniji uticaj na vrednost BDP u cilju unapređenja konkurentnosti. Rezultati istraživanja ukazuju na trenutno stanje ekonomskog rasta, kao i na oblasti koje je potrebno unaprediti kako bi se podstakao rast poslovne konkurentnosti. Adaptivni nero fazi sistem zaključivanja je veoma pogodan za primenu na visoko nelinearnim podacima. Najznačajnija determinananta bruto društvenog proizvoda u Republici Srbiji jeste proporcija domaće potrošnje materijala namenjene potrošnji nemetalnih minerala. Među OECD članicama, potrošnja metala kao proporcija ukupne domaće potrošnje materijala je veoma značajan predictor bruto društvenog proizvoda. Pored toga, rezultati istraživanja ukazuju na to da je za prognoziranje vrednosti bruto društvenog proizvoda najbolje primeniti dva parametra, ukupnu vrednost proizvodnje neenergetskih materijala i ukupnu vrednost proizvodnje komunalnog otpada. Rezultati takođe mogu poslušiti pri konstruisanju optimalne strategije inkorporacije principa cirkularne ekonomije u aktivnostima unapređenja korporativne konkurentnosti, ublažavanja efekata energetskog i materijalnog otpada i minimiziranja negativnih uticaja na životnu sredinu.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).