Sažetak
Герасим Зелић (1752-1828), архимандрит манастира Крупа у Далмацији, био је један од најзнаменитијих Срба свога времена и велики путник. Као једини писани траг његових многобројних путовања остала је аутобиографија Житије Герасима Зелића. У том дјелу описује битна политичка дешавања широм Европе, Блиског Истока и Русије, којима је свједочио или непосредно у њима учествовао. Његов аналитички и приповједачки дар, представљен у Житију, добра је основa за разумијевање тадашњих политичких односа између Истока и Запада, али и ширег контекста кроз који су се преплитале сличности и разлике између наведених културних кругова. У том смислу, циљеви овог истраживања су синхронијског и дијахронијског карактера. У првом случају, настојаћемо да представимо и критички анализирамо Зелићеву перцепцију догађаја које описује као њихов савременик. Истовремено, настојаћемо и да утврдимо тренутну актуелност његових увида представљених у наведеном дјелу. Анализи наведеног дјела приступићемо кроз уважавање херменутичке перспективе, тј. уважавање међусобног односа прошлости и садашњости. Резултати нашег истраживања указују да је Житије Герасима Зелића дјело које превазилази оквире времена у којем је настало, јер се од тада до данас није измијенио контекст међусобног (не)разумијевања Истока и Запада.