Promene državnog oblika Jugoslavije

Sažetak

Jugoslavija je za vreme svog postojanja promenila sve oblike, podoblike i vrste elemenata državnog oblika koji su uporedni i teorijski mogući. Tako je njen identitet i subjektivitet često i značajno menjan. Za 85 godina svog postojanja, Jugoslavija je bila monarhija u sve tri moguće vrste – apsolutna, ustavna i parlamentarna, i republika. Bila je prosta država u više vrsta, od dekoncentracije do asimetrične decentralizacije i složena država u više vrsta – od centralizovane federacije do realne unije. Takođe je bila autokratija i demokratija u različitim stepenima. Jugoslavija je bila i država sa različitim vrstama jedinstva vlasti i država sa mešovitim oblikom podele vlasti. Najbrojnije su bile promene vrsta federalnog državnog podoblika i položaja izvršne vlasti u periodu jedinstva vlasti. Tako naglašena i značajna dinamika je bila očigledno uzrokovana izrazito složenom i raznorodnom strukturom države u čiji sastav su ušle celine s prethodno dugotrajnom različitom državno-pravnom istorijom i nasleđem koji su bili uzrok protivrečnosti i nesklada zbog kojih su stalno traženi pogodniji oblici. U vezi sa promenama u organizaciji vlasti i obliku države između 1943. i 1963. Očigledan je ideološki uticaj sovjetskog modela, a od 1968. do 1974. u vezi sa oblicima federalizma i teritorijalno-političke autonomije, očigledan je politički voluntarizam. Značajne promene u jačanju izvršne vlasti, posebno predsednika republike u periodu od 1963. do 1992. su izašle iz koncepcijskih okvira demokratskog jedinstva vlasti i dobile elemente nedemokratskog jedinstva vlasti i autokratije posle 1974. godine kada je predsednik Ustavom proglašen za doživotnog predsednika.