ДИСКУРЗИВНО СТВАРАЊЕ НАЦИЈЕ: СРПСТВО КАО ДРУГОСТ У КРЕИРАЊУ ЦРНОГОРСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Sažetak

Посматрајући нације као социјално конструисане заједнице, аутор у раду испитује улогу другости у формирању националног идентитета, на студији случаја савременог црногорског идентитета. Полазећи од тезе да је за конституисање црногорске нације пресудну улогу имало дистанцирање од српских националних обележја, аутор у раду приказује и објашњава процесе маргинализације и стигматизације српства, схваћеног као све што се имплицитно или експлицитно везује за Србију као државу и/или Србе као народ. Након теоријских и методолошких напомена, извршен је критички преглед литературе која се бави идентитетским питањима Црне Горе. У централном поглављу рада, разоткрива се дискурс о српској другости, те се методом критичке анализе дискурса преиспитују начини на које он креира идентитет и обликује друштвену стварност у Црној Гори. Ово поглавље подељено је на три потпоглавља, од којих прво тематски обухвата дискурс о Подгоричкој скупштини из 1918. године и с њом повезаним догађајима у Црној Гори, друго које анализира дискурс о Српској православној цркви за време владавине Демократске партије социјалиста, те треће које приказује наставак антисрпског дискурса и након пада ДПС-а. Налази истраживања показују да је, поред државоправног, спољнополитичког, лингвистичког, симболичког и другог дистанцирања од Србије и српства, за конструисање савременог црногорског идентитета био кључан дискурс којим је српство, не само потиснуто, већ и начињено непријатељском другошћу и претњом по опстанак Црне Горе.