Sažetak
Рад испитује политичке последице промене изборног законодавства кроз упоредну анализу изборних резултата на локалном нивоу 2016. и 2020. године. Поред анализе самих изборних резултата, a имајући у виду бојкот дела опозиције на изборима 2020, у раду ће бити приказана и симулација изборних резултата 2016. године са сниженим изборним прагом од 3% како би се боље сагледао ефекат смањења изборног прага, с обзиром на то да су тада све релевантне политичке партије учествовале на локалним изборима. Као узорак за анализу користе се изборни резултати из градова који су седиште управних округа (24) у Републици Србији, без града Београда и Косова и Метохије. Главни налаз истраживања показују да смањење изборног прага није повећало репрезентативност, односно да број листа у локалним парламентима није повећан, ни у апсолутном, ни у ефективном броју. Ипак, треба узети у обзир утицај бојкота дела опозиционих странака у оквиру изборног процеса 2020. године. С друге стране, анализа показује да би већи број листа прешао изборни праг да је 2016. примењиван тропроцентни изборни праг. Уз то, 2020. године примећен је и мањи број тзв. „бачених гласова“, као и да смањење изборног прага није помогло бољим изборним резултатима група грађана 2020. године.