Sažetak
Ослањањем на реалистичке теорије међународних односа, уз коришћење метода анализе садржаја, синтезе и компарације, могуће је пратити и доказати феномен успостављања равнотеже снага у савременим међународним односима. Један од кључних чинилаца тог процеса свакако је Руска Федерација. Тежња ка редефинисању постхладноратовског међународног поретка и обликовање новог – мултиполарног и полицентричног, приметна је како у стратегијама Русије, тако и у наступима званичника и конкретном деловању. Несумњиво, Русија се позиционира као један од самосталних полова у новонастајућој структури светског политичког система, због чега је неопходно размотрити стратешке опције Републике Србије у том контексту.
Рад се састоји из пет делова. Уводни део посвећен је представљању оквира – методолошког и теоријског, као и кључних појмова. У другом делу објашњавају се структура светског политичког система и феномен равнотеже снага, док је у трећем то конкретно приказано кроз текуће (спољнополитичко) позиционирање Русије (утицај на трансформацију структуре светског политичког система и успостављање равнотеже снага). У четвртом делу анализирају се руско – српски односи, њихов квалитет и садржај, док су у петом делу размотрене стратешке опције Републике Србије. Временски оквир истраживања ограничен је на период од 2008. године и почетак глобалне финансијске – економске кризе до данас. За потребе истраживања коришћена је савремена политиколошка, безбедносна, економска, правна и историографска литература, затим примарни извори везани за одлуке међународних организација, институција Русије и Србије, као и изјаве званичника релевантне за тему овог рада.