Sažetak
Обавеза служења војног рока у Србији установљена је у 19. веку, а војска је релативно брзо постала незаобилазна организација у процесу социјализације грађана. То је остала до 2011. године, што је ондашњим стратегијским разматрањима о одвраћању и тоталној одбрани обезбедило веродостојност. Повратак рата на европско тло актуелизује питање спремности друштва за одбрану у многим европским државама.Српско друштво се у две претходне деценије битно променило, постајући у главним цртама описано Баумановом флуидном модерношћу, а оспособљеност грађана за оружани и неоружани отпор у случају рата је значајно опала.Полазећи од претпоставке даобустава обавезе служења војног рока остаје пуноважна, аутори испитују могућности за повећање интересовања младих за добровољно служење војног рока, што је предмет овог рада.Циљ рада је да покаже неопходност, оправданост и начелни садржај државнихподстицаја за младе који се определе за служење војног рока, као и да назначи њихове вероватне друштвене последице. Теоријски оквир рада је теорија мрежног друштва Мануела Кастелса и његово разумевање индивидуације као културне тенденције савременог друштва која се разликује од индивидуализма, ааутори користе хипотетичко-дедуктивнии историјски метод, као и анализу садржаја. Аутори закључују да је повећање интересовања за добровољно служење војног рока могуће путем повезивања индивидуалних пројеката грађана са служењем војног рока као делом заједничког, друштвеног идеала у Србији.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array