Sažetak
У раду се преиспитује савремени геополитички положај Републике Србије након отпочињања рата у Украјини а у циљу потврђивања хипотезе како је и у новим, отежаним геополитичким условима могуће задржати досадашњу политику војне неутралности и повећати сопствене капацитете за стратешко одвраћање. Полазећи од геополитичког положаја Украјине на евроазијском простору и значаја који на њему поприма садашње војно сукобљавање Русије са „колективним Западом“, у првом делу рада се посматра положај Србије и његов утицај на одабир спољнополитичке стратегије Србије (која се креће између неутралности и „стратегије врдања“). Други део рада посвећен је дескрипцији савремене отежане позиције Србије у новим, кризним геополитичким приликама („усамљена и у окружењу“), да би боље разумели како бројни изазови из окружења којим је она изложена тако и њени спољнополитички потези којим се тежи очувати њена војна неутралност и способност за стратешко одвраћањe. Завршна разматрања односе се на геополитичке перспективе истрајавања у неутралности, односно потврђивању основне хипотезе рада о одрживости ове политике у отежаним приликама.