Sažetak
Америчка борба за глобално лидерство одвија се кроз напоре за очување хегемоне позиције стечене у постхладноратовској ери. У ту сврху, Сједињене Државе, настојећи да очувају глобални status quo, у појединим регионима, у које спада и Западни Балкан, спроводе политику која за циљ има ревизију затеченог поретка. Аутор чланка, управо у том контексту, а засновано на претпоставци да структурни подстицаји са регионалног и глобалног нивоа доминантно обликују спољнополитичко понашање, анализира стратешко позиционирање Републике Србије, одређујући га као хеџинг или стратешко скривање. У уводном сегменту, анализирају се савремене турбуленције у међународном систему и америчка настојања да се очува позиција системског хегемона. У другом делу се, путем праћења процеса и анализе садржаја кључних стратешких докумената, истражују балканске импликације америчке борбе за очување глобалног лидерства. Трећи одељак бави се теоријским одређењима стратешких опција држава у међународној политици, с посебним освртом на могућност прилагођавања стратешких концепата тако да одговарају анализи понашања малих држава каква је Србија. Четврти одељак одређује хеџинг или стратешко скривање као константу српске спољне политике, да би се на самом крају закључило да подстицаји за стратешко скривање остају доминантни у околностима обновљеног америчког интересовања за Балкан, уз могућност да динамика и европске реперкусије украјинског сукоба измене трајекторију српске спољне политике.