Sažetak
Ескалација украјинске кризе почетком 2022. године изазвала је значајну промену у европској безбедносној архитектури, а истовремено је означила и јасну поделу између такозваног „колективног Запада” и Русије. Оно што је постао ''посреднички рат'' између Вашингтона, као лидера НАТО војног савеза, и Москве на територији Украјине, имало је за последицу велике геополитичке промене и у северним регионима Европе, попут Скандинавије. Земље које су раније сматране за војно неутралне, попут Финске и Шведске, све више су почеле да усклађују своју спољну и безбедносну политику са интересима Вашингтона, што је довело до њиховог отвореног захтева за приступање НАТО-у у мају 2022. године.
Међутим, било би погрешно претпоставити да то није био очекиван потез са њихове стране, с обзиром да су се и Финска и Шведска скоро у потпуности интегрисале у НАТО војну и логистичку структуру, почевши од њиховог чланства у ''Нордефку'' (NORDEFCO) па до учешћа у регионалним војним вежбама НАТО-а. И док је Финска постала 31. чланица НАТО-а у априлу 2023. године, до прве половине 2023. године чланство Шведске у НАТО-у још увек нису одобриле Турска Мађарска, иако би се могло очекивати да она постане чланица НАТО-а у блиској будућности.
Циљ овог истраживања је да се идентификују потенцијалне тачке сукоба између НАТО-а и Русије које се могу развити након што и Финска и Шведска постану чланице НАТО-а, као и да изврши процену могућности војне ескалације између Русије и НАТО-а. Ово ће се постићи применом анализе садржаја током истраживања извештаја, стратегија и доктрина, као и применом студије случаја, која је коришћена приликом анализе конкретних примера интеракције нордијских земаља, НАТО-а и Русије у Скандинавском и Балтичком региону. Са уласком Финске у НАТО и очекиваним приступањем Шведске, потенцијал за отворени војни сукоб између НАТО и Русије се повећао. Самим тим, потребно је разумети последице даље милитаризације Северне Европе, како од стране земаља чланица НАТО-а (укључујући и Шведску), тако и од стране Русије, јер такав развој догађаја може довести до остварења најопсанијег сценарија који се може замислити, а то је нуклеарна ескалација и употреба тактичког нуклеарног оружја на бојном пољу.
Ово истраживање је идентификовало три тачке могуће будуће конфронтације између НАТО-а и Русије – чији се потенцијал увећава са чланством Финске и будућим чланством Шведске у НАТО-у. Идентификоване тачке су Калињинградска област и регион Балтичког мора, руско-финска граница и арктички регион.
Калињинградска област и регион Балтичког мора већ су доживеле пораст тензија између Русије и земаља чланица НАТО-а, попут Пољске и балтичких држава. То се посебно видело током економске блокаде Калињинграда 2022. године, која је скоро довела до руске војне интервенције пре него што је спор донекле мирно решен. Међутим, шведске војне активности у региону, почевши од милитаризације острва Готланд и њеног учешћа у масовним годишњим војним вежбама под вођством НАТО-а, као што је то на приемр „Аурора“, само воде ка већем неповерењу и порасту тензија између нордијских земаља и Москве.
Руско-финска граница, демилитаризована од краја Хладног рата, сада се активно утврђује од стране Хелсинкија, уз недавну најаву да ће Финска дозволити да трупе и базе Сједињених Држава буду стациониране у земљи. То је заузврат навело Москву да најави формирање нових корпуса војске који ће бити стациониран дуж границе, уз истовремено постављање значајног броја противваздушних система у региону.
У арктичком региону, већ дуже време постоји геостратешко ривалство између САД-а и њихових савезника попут нордијских земаља са једне стране, и Русије, али и Кине са друге стране. Вашингтон може да рачуна на јединствени безбедносни простор са Финском и Шведском као чланицама НАТО-а, као и на коришћење значајних војних и логистичких ресураса које ове земље поседују приликом ограничавања арктичких амбиција како Русије, тако и Кине. То све води ка повећању тензија у овом региону, и могућој будућој војној ескалацији ради контроле над Северним морским путем и арктичким ресурсима који постају доступни захваљујући климатским променама.
Узимајући све горе наведено у обзир, може се закључити да су пре свега захтеви Финске и Шведске за чланство у НАТО-у, а затим улазак Финске у НАТО, као и очекивано будуће чланство Шведске у овом војном савезу предвођеним Сједињеним Америчким Државама, узрок пораста конфликтног потенцијала у региону, што само по себи може довести до војне ескалације између НАТО-а и Русије, а тиме и до могуће употребе тактичког нуклеарног оружја.