Sažetak
У свим ратовима и оружаним сукобима кроз историју човечанства највеће жртве је поднело цивилно становништво. Заштита цивилног становништва вековима није била регулисана, иако су постојале разне иницијативе из античког и средњег века. Бројни су разлози што нису овакве иницијативе нису реализоване, од којих главни разлог је био што то нису биле жеље тадашњих великих сила. У другој половини деветнаестог века почиње развој и кодификација међународног ратног права. Значајну и важну улогу у кодификацији међународног ратног права и даљем развоју заштите цивилног становништва имају Међународни комитет Црвеног крста из Женеве и Организација Уједињених нација. Нажалост ратови и оружани сукоби се настављају до данашњих дана у разним деловима света, а све више страда цивилно становништво. Неопходно је да улога међународне заједнице уопште има активнију улогу у погледу примене свих правних оквира у свету који се односе на контрола оружја уопште и оружја за масовно уништење, а самим тим и заштита свих лица која су заштићена Женевским конвенцијама из 1949. године, а то су пре свега цивилно становништво, рањеници, болесници, ратни заробљеници, бродоломци као и имовина итд. Из глобалне перспективе, међународна заједница треба да буде активнија да покуша на дипломатском и политичком нивоу да што је могуће више минимизира појаву рата, оружаног сукоба и било које врсте оружане кризе. Желимо да додамо да су све поменуте мултилатералне међународне конвенције о статусу и заштити цивилног становништва потписале скоро све савремене државе, чињеница да се данас у разним деловима света воде већи или мањи ратови и оружани сукоби, који нажалост нарушавају статус и заштиту цивилног становништва. И поред ангажовања Уједињених нација, Међународног црвеног крста из Женеве, као и бројних владиних и невладиних организација, није заустављено тешко кршење ових међународних конвенција о статусу и заштити цивилног становништва.