Sažetak
Предмет овог рада су институције непосредне демократије на локалном нивоу у Србији, с циљем анализе важећих решења (de lege lata) и унапређења правног оквира (de lege ferenda). Локална демократија је вишезначан термин. У ширем смислу, представља право грађана да учествују у власти на локалном нивоу. Уже посматрано, овај појам се поистовећује са локалном самоуправом (децентрализацијом) и непосредним учешћем грађана у вршењу власти. Локална демократија развија се под утицајем традиције, друштвено-економских претпоставки, правног (нормативног) оквира и политичког амбијента. Осим избора локалних представника власти (представничка локална демократија), основни институционални канали локалне демократије јесу облици директног учешћа грађана у доношењу одлука, као што су референдум и народна иницијатива. Непосредна демократија у локалним заједницама једна је од претпоставки квалитета локалне демократије.
Пракса учешћа грађана у вршењу власти и управљању на локалном нивоу показатељ је и развитка локалне демократије у Србији. У јединицама локалне самоуправе, примена референдума, народне иницијативе, зборова и других институција директне демократије је сиромашна. Такво стање локалне демократије последица је интеракције више чинилаца. На основу емпиријских података, компаративног искустава и правних стандарда предлажу се решења за делотворнију партиципацију грађана у политичким процесима и контролу локалне власти у јединицама локалне самоуправе.