Sažetak
Полазећи од тезе да критичке студије дискурса, својим квалитативним, критичким и експланаторним приступом проучавању политичке комуникације, представљају драгоцену допуну доминантним приступима који привилегују позитивистичку парадигму и квантитативно истраживање, у раду смо настојали да пружимо сложеније увиде у научне доприносе ових студија проучавању политичког дискурса, кроз опсервирање специфичности њихових теоријско-методолошких оквира, аналитичких категорија и интерпретативних поступака. У ту сврху разматране су неке од одлика социокогнитивног приступа Теуна Ван Дајка (Теun van Dijk), когнитивно-лингвистичког приступа Пола Чилтона (Paul Chilton), дискурзивно-историјског приступа Рут Водак (Ruth Wodak) и дијалектичко-релационог аргументативног приступа Нормана Ферклафа (Fairclough). У уводном делу рада пружили смо приказ општих дистинктивних одлика, главних полазишта и истраживачких интереса критичке анализе политичког дискурса. У централном делу рада полазећи од аналитичких аспеката структура политичког дискурса и њихових сложених односа са контекстуалним категоријама, аналитичко-синтетичким приступом повезали смо семантичко-граматичке димензије текстуалне равни и когнитивно-прагамтичке димензије дискурзивне равни продукције и анализе политичког дискурса, уз посебан фокус на теоријском оквиру аргументативног приступа политичком дискурсу, као својеврсне надоградње и преоквиравања постојећих концептуалних поставки и аналитичких категорија. Тиме је пружен увид у то како савремене критичке студије политичког дискурса остварују синтезу системске, али контекстуално осетљиве текстуалне анализе с једне стране и дескриптивних, нормативних и експланаторних становишта критичких друштвених истраживања са друге стране.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array