Sažetak
Упркос томе што је инструментализован кроз писане наративе и званичну историју сећања, како у Краљевини Југославији, тако у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Гаврило Принцип, у Србији, упоредо са званичном, историјском улогомпостаје супкултурни јунак и херој улице, о чему сведочи континуирана употреба његовог лика у уличној уметности. Како би се разумеле употребе његове биографије у популарној култури и ујавном простору, анализом су обухваћени мурали на којима је Принцип представљен као: 1. мученик; 2. морални победник и 3. заштитник навијачке супкултуре. Анлиза показује да све три фигуре остају међузависне, па се садржаји једне препознају у другој, творећи тако сложену репрезентацију отпора који надилази идеолошке, политичке и културне границе. У том смислу, репрезентације ,,моралног победника’’ и ,,заштитника навијача’’, могу се схватити као подваријанте представа о херојству и мучеништву које припадају ширем политичком контексту. Овим текстом, ауторка не претендује на давање прилога на пољу визуелне антропологије, већ, ослањањем на концепте златног доба Раула Жирардеа и, празног означитеља Ернeста Лаклоа, интерпретира визуелна прилагођавања лика Гаврила Принципа различитим хронолошким и културним приликама.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array