Sažetak
Овај рад истражује трансформативну улогу дипломатске моћи у међународним односима, наглашавајући њен потенцијал да допринесе мирним глобалним системским променама. Традиционалне теорије моћи често истичу принуду или доминацију, занемарујући нијансиране и релационе аспекте дипломатије. Концептуализовањем дипломатске моћи као способности да се понуди оно што је другима потребно без очекивања непосредне накнаде, ово истраживање представља сложеније разумевање начина на који државе утичу једна на другу и преобликују глобалне односе. Кључни фокус рада је дипломатска стратегија Народне Републике Кине. Она је посебно наглашена државном посетом председника Си Ђинпинга Француској Републици, Републици Србији и Мађарској 2024. године. Посета, обележена грандиозним церемонијама и стратешким дијалозима, није само приказ кинеских глобалних амбиција, већ манифестација њеног ширег дипломатског приступа. НР Кина користи стратегију која укључује пружање подршке и формирање партнерстава без захтева за непосредном реципроцитетом, тиме изазивајући традиционалне хегемонијске структуре и редефинишући глобалне односе. У поређењу с тим, истраживање такође испитује реакције Европске уније (ЕУ) и Сједињених Америчких Држава (САД) на растући кинески утицај. И поред њихових комбинованих напора и ресурса, ЕУ и САД се боре да достигну ефикасност кинеске дипломатије. Иницијативе ЕУ, као што је „Глобална капија“ (“Global Gateway”), и ослањање САД на принуду и оштру моћ су анализирани у погледу њихове ефикасности у контрирању кинеском утицају. Резултати показују да, иако ЕУ и САД раде на јачању своје дипломатске моћи, и даље су ограничени традиционалним динамикама моћи и спорије се прилагођавају новим глобалним трендовима. Истраживање користи компаративну анализу политичких смерница ЕУ за период 2019-2024 и 2024-2029 како би тестирало теоријски оквир дипломатске моћи. Ова анализа показује да, иако ЕУ постиже напредак у коришћењу дипломатске моћи, њени напори често бивају спутани успостављеним структурама моћи и опрезним приступом дипломатији. Студија истиче како кинески приступ дипломатији, карактерисан неограниченим понудама и стратешким савезима, успешно нарушава постојећи глобални поредак и представља нови модел утицаја. Студија закључује да дипломатска моћ, како је концептуализована, игра кључну улогу у глобалним системским променама. Кинеска употреба дипломатске моћи, са нагласком на обострану корист уместо непосредне накнаде, успешно изазива тренутни хегемонијски поредак и преобликује глобалне односе. ЕУ и САД, упркос својим напорима, нису потпуно искористили потенцијал дипломатске моћи, настављајући да се ослањају на традиционалне методе утицаја. Будућа истраживања требало би да даље истражују улогу дипломатске моћи у различитим регионалним контекстима и њене последице за глобално управљање. Емпиријска истраживања треба да теже валидацији теоријског оквира и испитивању практичних примена дипломатске моћи у различитим међународним окружењима. Рад наглашава значај препознавања потенцијала дипломатске моћи у стварању уравнотеженијег и сарадничког глобалног поретка. Залаже се за ре-евалуацију традиционалних концепата моћи, наглашавајући потребу за релационим разумевањем међународних односа које ставља у први план узјамност и сарадњу као путеве ка одрживом глобалном систему.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array