Vantelesno održavanje života kod teškog kardiogenog šoka izazvanog intoksikacijom diltiazemom

Sažetak

Apstrakt

Uvod. Le­če­nje kar­di­o­ge­nog šo­ka iza­zva­nog teš­kim tro­va­njem le­ko­vi­ma uvek pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov. U slu­ča­ju po­li­me­di­ka­ment­nog tro­va­nja, is­hod je, upr­kos agre­siv­noj me­di­ka­ment­noj te­ra­pi­ji, ne­pred­vi­div. Pred­lo­že­na je upo­tre­ba ure­đa­ja za van­te­le­sno odr­ža­va­nje ži­vo­ta u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma i to sa obe­ća­va­ju­ćim re­zul­ta­ti­ma. Pri­kaz bo­le­sni­ka. Pri­ka­za­li smo bo­le­sni­ka sa teš­kim kar­di­o­ge­nim i di­stri­bu­tiv­nim šo­kom iza­zva­nim su­i­ci­dal­nim tro­va­njem – in­ge­sti­jom dil­ti­a­ze­ma i an­jon­skog sur­fak­tan­ta kod 36-go­diš­nje že­ne. Bo­le­sni­ca je pro­gu­ta­la vi­še of 90 ta­ble­ta dil­ti­a­ze­ma od 90 mg (ukup­na do­za 8,1 gra­ma) i 4 “ku­gli­ce” sred­stva za osve­ža­va­nje to­a­le­ta ko­je sa­dr­ži an­jon­ski sur­fak­tant. To­kom pri­je­ma, si­stem­ski krv­ni pri­ti­sak bio je 65/40 mmHg, fre­kven­ci­ja sr­ča­nog ra­da 45/min, sa zna­ci­ma me­ta­bo­lič­ke aci­do­ze. Bo­le­sni­ca je pod­vrg­nu­ta po­na­vlja­nim ga­strič­nim la­va­ža­ma. Ura­đe­na je hit­na na­dok­na­da vo­lu­me­na, pri­me­njen je kal­ci­jum glu­ko­nat, kao i in­su­lin i va­zo­pre­sor­ni le­ko­vi (do­pa­min i no­ra­dre­na­lin) sa za­ne­mar­lji­vim efek­ti­ma. Usled pro­gre­siv­nog i re­frak­tor­nog kar­di­o­ge­nog šo­ka sa zna­ci­ma mul­ti­or­gan­skog za­ta­je­nja, do­ne­ta je od­lu­ka da se za­poč­ne sa ve­no­ar­te­rij­skom eks­tra­kor­po­ral­nom mem­bran­skom ok­si­ge­na­ci­jom. Ne­po­sred­no na­kon za­po­či­nja­nja van­te­le­sne mem­bran­ske ok­si­ge­na­ci­je, us­po­sta­vlje­na je di­u­re­za. To­kom na­red­nih 36 ča­so­va po­stig­nu­ta je ade­kvat­na per­fu­zi­ja or­ga­na sa kom­plet­nim po­vla­če­njem zna­ko­va mul­ti­or­gan­skog za­ta­je­nja. Na­kon po­nov­nog us­po­sta­vlja­nja funk­ci­je svih or­ga­na, bo­le­sni­ca je pod­vrg­nu­ta de­ka­nu­la­ci­ji na­kon če­ga je, de­se­tog da­na, ot­puš­te­na iz bol­ni­ce u do­brom sta­nju. Za­klju­čak. U slu­ča­je­vi­ma re­frak­tor­nog kar­di­o­ge­nog i di­stri­bu­tiv­nog šo­ka usled tro­va­nja dil­ti­a­ze­mom i osta­lim agen­si­ma, ve­no­ar­te­rij­ska eks­tra­kor­po­ral­na mem­bran­ska ok­si­ge­na­ci­ja mo­že pru­ži­ti do­dat­nu cir­ku­la­tor­nu po­drš­ku i omo­gu­ći­ti do­dat­no vre­me za en­do­ge­no ukla­nja­nje tok­si­na. Ve­no­ar­te­rij­ska eks­tra­kor­po­ral­na mem­bran­ska ok­si­ge­na­ci­ja bi tre­ba­lo da se ko­ri­sti za­jed­no sa op­ti­mal­nom me­di­ka­ment­nom te­ra­pi­jom u ci­lju us­po­sta­vlja­nja per­fu­zi­je krajnjih or­ga­na či­me se pod­sti­če me­ta­bo­li­zam le­ko­va i tok­si­na i nji­ho­va pri­rod­na eli­mi­na­ci­ja.