Sažetak
Obimne i dinamične organizacione promene koje su u poslednjih nekoliko godina sprovođene u oblasti odbrane zahvatile su i oblasti visokog obrazovanja i naučnoistraživačkog rada vezanog za odbranu. Nastojao se formirati novi, integrisani naučni i obrazovni sistem, harmonizovan sa nacionalnim sistemom, koji će biti samoobnovljiv i delom samoodrživ, te kao takav biti koristan ne samo sistemu odbrane već i široj društvenoj zajednici. Da bi se operacionalizovala osnovna zamisao osnovan je Univerzitet odbrane, kao državni univerzitet i institucija integrativnog karaktera u kojoj se odbrana izučava i istražuje na naučnim osnovama.
Analizom funkcionisanja Univerziteta odbrane na nečelima i logici sistemskog i situacionog pristupa, kroz sagledavanje postojećih načina rada, trenutnih mogućnosti, potreba i očekivanih rezultata, može se uočiti da postoje mogućnosti za opšte unapređenje postojećeg stanja i za postizanje višeg nivoa organizacionih performansi.
Mogućnosti za unapređenje stanja postoje u oblasti usklađivanja postojeće i nacionalne normativno-zakonske regulative, zatim organizacije, organizacione kulture, u oblasti tehnologije rada, kvaliteta i raspodele, u funkcijama i procesima, kao i u domenu pojedinačnih elemenata sistema.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:
Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).