Sažetak
Прилог осветљава роставе и почаснице, које су својеврсни додатак трећој књизи Будванских анала, чији је записивач будвански племић дон Крсто Ивановић (1628–1688), каноник Катедрале Светог Ивана, општински учитељ и канцелар апостолског викаријата. У трећој књизи Будванских анала у седам поглавља говори се о традиционалном одевању Будвана, појави нових модних стилова, обичајима приликом рођења мушког и женског детета, прослави зарука, свадбеним свечаностима, погребним обредима, породичним и јавним светковинама. Ове лирске минијатуре записане су на народном језику, али према италијанском правопису. Већином су певане за време свадбених свечаности, али нису остајале искључиво у том контексту, него су се певале и у другим свечаним приликама.
Ključne reči
Array
Array
Array
Reference
Вучковић, Н. (1965). Будвански анали Крста Ивановића. Историјски записи, 22 (4), 623–652.
Вучковић, Н. (1978). Књига друга Будванских анала Крста Ивановића. Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности, 10, 287–307.
Ђукић, Д. (2019). Нематеријална културна баштина: свадбени обичај у Паштровићима и Грбљу. У: З. Марјановић, Д. Медин и Д. Седларевић (ур.), Нематеријална културна баштина Паштровића. Будућност традиције – традиција будућности (стр. 579–593). Петровац на Мору – Будва – Београд: Друштво за културни развој „Бауо” – ЈУ Музеји и галерије Будве – Етнографски институт САНУ.
Ердељановић, Ј. (1920). Етничко сродство Бокеља и Црногораца. Глас СКА, 56, 1–78.
Завишин, М. (1979). Историјски спомени о почасницама. Нови Сад: Матица српска.
Куљача, М. (2014). Како бјеше (одломак о паштровској свадби, приредила Маријана Мартиновић). Паштровски алманах, 1, 504–522.
Марјановић, З. и Медин, Д. (2018). Особености и естетика паштровске традиције. У: Н. Самарџић, М. Медиговић Стефановић, Д. Медин и З. Марјановић (ур.), Културна историја Паштровића (стр. 213–265). Београд: HeraEdu.
Медиговић Стефановић, М. (2016). Невјеста у свадбеном кругу. Београд – Петровац на Мору: Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду „Дробни пијесак” – Друштво за културни развој „Бауо”.
Медин, Д. (2019). О Дионисију Миковићу и његовом дјелу „Паштровска свадба” (1891). У: З. Марјановић, Д. Медин и Д. Седларевић (ур.), Нематеријална културна баштина Паштровића. Будућност традиције – традиција будућности (стр. 431–459). Петровац на Мору – Будва – Београд: Друштво за културни развој „Бауо” – ЈУ Музеји и галерије Будве – Етнографски институт САНУ.
Миковић, Д. (1998). Паштровска свадба (прир. У. Ј. Зеновић). Подгорица: Културнопросвјетна заједница.
Нинковић, Н. (2017). У чељустима крвожедног вука. У: Д. Микавица, Г. Васин и Н. Нинковић (ур.), Срби у Црној Гори 1496–1918 (стр. 43–63). Никшић: Институт за српску културу.
Пантић, М. (прир.) (1961). Преписка Срећка Вуловића и Валтазара Богишића. Зборник историје књижевности, 2, 203–232.
Пантић, М. (1990). Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века. Београд: СКЗ.
Петровић, Т. (2006). Здравица код балканских Словена. Београд: Балканолошки институт.
Пешић, Р. и Милошевић-Ђорђевић, Н. (1997). Народна књижевност. Београд: Требник.
Раденковић, Љ. (2005). Кривотворење фолклора и митологије. Зборник Матице српске за књижевност и језик, LIII (1–3), 29–44.
Станојевић, Г. (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI–XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
Тројановић, С. (2008). Главни српски жртвени обичаји. Београд: Службени гласник.
Цвијић, Ј. (2000). Балканско полуострво. Београд: САНУ – ЗУНС.
Чајкановић, В. (1994а). Стара српска религија и митологија. Београд: СКЗ и др.
Cajnko, V. (1896). Pitomača u hrvatskoj Podravini: Ženidbeni običaji. Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, 1, 178–184.
Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetike lirske narodne poezije. Beograd–Priština: BIGZ – Jedinstvo.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293