700th Remembrance Day of Stefan Uroš II Milutin - Commemoration in Sofia

Abstract

Године 1321. у Неродимљу, на српском Косову и Метохији, упокојио се велики српски владар, државник, политичар, војсковођа, добротвор, и човек, пре свега, окренут Господу, Стефан Урош II Милутин, познатији као Свети краљ Милутин. Својим делима за живота пленио је пажњу, како оних који су га подржавали и славили тако и критичара и противника. Оно што је чињеница јесте да се око Светог краља развио снажан култ, и то након његове смрти и након што је његово нетрулежно тело напустило своју родну груду, своју Србију, и своје Косово и Метохију, које је од времена краља Милутина постало средиште српске средњовековне државе. Чуда која су му приписивана и која су се јављала још у манастиру Бањској, величанственој гробној цркви краља Милутина посвећеној заштитнику српске владарске лозе, Светом архиђакону и првомученику Стефану, а затим и у Софији, и околини града, где је тело боравило од приближно 1460. године (не зна се тачна година и тачан датум) до данашњих дана, поставила су име и дело Светог краља Милутина високо на лествици веровања и обожавања не само код православних верника у Србији и Бугарској него и знатно шире, па и међу другим вероисповестима и народима. Управо ова чињеница, величина његовог дела, као и увереност у чуда која су са њим повезивана, учинила су да се октобра 2021. године, на један посебан начин, у самој Софији обележи велики јубилеј – 700 година од његовог упокојења. Ово обележавање реализовано је кроз бројне манифестације, концерте духовне музике и церемоније, и први пут и по грегоријанском календару, који следи Бугарска православна црква, али и по јулијанском календару, који поштује Српска православна црква. Такође, први пут мошти великог српског краља пронете су централним улицама Софије, уз присуство великог броја верника, свештеника Српске православне цркве и Бугарске православне цркве, као и представника неколико институција Републике Србије.